Očekivani životni vek stanovništva Srbije tokom proteklih 15 godina produžen je sa 71,76 godina na 75,42 godine.
Stope smrtnosti za četiri glavne nezarazne bolesti u zemlji više su u odnosu na zemlje EU i Evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ali su pokazatelji za glavne uzroke umiranja od nezaraznih bolesti smanjeni tokom proteklih godina, najviše za bolesti kardiovaskularnog sistema.
Postoje dokazi da bi se do 80 odsto bolesti srca, infarkta i dijabetesa tipa 2, kao i više od trećine slučajeva obolelelih od karcinoma, mogli sprečiti eliminisanjem čestih faktora rizika, kao što su konzumiranje duvana, nezdrava ishrana, fizička neaktivnost i štetna upotreba alkohola.
Žofija Pustai, predstavnica SZO i šefica Kancelarije u Srbiji, objašnjava za portal Danas da će SZO nastaviti da pruža podršku Srbiji da dostigne planirane ciljeve održivog razvoja u 2019. godini i to kroz sprovođenje javno-zdravstvenih programa.
Ona navodi i šta znači i zašto je važan koncept univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom koji promoviše SZO.
“Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom je jednostavan koncept, što znači da su kvalitetne zdravstvene usluge dostupne svima, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez prolaženja kroz finansijske teškoće. Ona je ključna za postizanje boljeg zdravlja i blagostanja za sve ljude. To podrazumeva prevenciju bolesti, unapređenje zdravlja i lečenje kako zaraznih, tako i nezaraznih bolesti, uz istovremeno osiguranje da pojedinci ne odu u siromaštvo zbog visokih troškova lečenja. U pitanju je osnovno ljudsko pravo, vizija na kojoj Svetska zdravstvena organizacija radi u partnerstvu sa državama članicama, još od svog osnivanja pre 70 godina” ocenjuje Pustai.
Prema njeniom rečima, kvalitetne zdravstvene usluge, koje uključuju i usluge mentalnog zdravlja, treba da budu dostupne svima i svuda. To, dodaje, znači da bez obzira na pol, rasu, religijsko opredeljenje, seksualnu orijentaciju, starost, invaliditet, državljanstvo, nećete ostati bez pružene zdravstvene usluge koja vam je u tom trenutku potrebna.
“Nažalost, svake godine u svetu 100 miliona ljudi se dovodi u siromaštvo jer zdravstvena zaštita košta mnogo više nego što oni mogu sebi da priušte. Niko ne sme da bude doveden u situaciju da bira između dobrog zdravlja i drugih životnih potreba. Put do ostvarenja principa univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom jedinstven je za svaku zemlju. Snažno liderstvo u pogledu političke posvećenosti zdravlju kao ključnom prioritetu i uključivanje zajednice u ovaj problem, od suštinskog su značaja u osiguranju da svi ljudi dobiju zdravstvenu zaštitu koja im je potrebna. Zdravlje je naše najveće blago”, objašnjava naša sagovornica iz SZO.
U Srbiji, prema podacima iz Nacionalnog zdravstvenog računa, lični izdaci za zdravstvene usluge (direktno plaćanje građana za usluge zdravstvene zaštite) iznosili su 41 odsto tokom 2016. godine. S druge strane, ukupni rashodi za zdravstvo neprestano su rasli tokom protekle decenije.
Međutim, u istom periodu ukupni rashodi za prevenciju i javno-zdravstvene usluge rasli su sporijim tempom od onih u oblasti zdravstva, što je dovelo do procentualnog pada izdvajanja za prevenciju.
“Univerzalna pokrivenost zdravstvenom zaštitom je jednostavan koncept, što znači da su kvalitetne zdravstvene usluge dostupne svima, na mestu i u vreme kada su im potrebne, bez prolaženja kroz finansijske teškoće. Ona je ključna za postizanje boljeg zdravlja i blagostanja za sve ljude. To podrazumeva prevenciju bolesti, unapređenje zdravlja i lečenje kako zaraznih, tako i nezaraznih bolesti, uz istovremeno osiguranje da pojedinci ne odu u siromaštvo zbog visokih troškova lečenja. U pitanju je osnovno ljudsko pravo, vizija na kojoj Svetska zdravstvena organizacija radi u partnerstvu sa državama članicama, još od svog osnivanja pre 70 godina” ocenjuje Pustai.
Prema njeniom rečima, kvalitetne zdravstvene usluge, koje uključuju i usluge mentalnog zdravlja, treba da budu dostupne svima i svuda. To, dodaje, znači da bez obzira na pol, rasu, religijsko opredeljenje, seksualnu orijentaciju, starost, invaliditet, državljanstvo, nećete ostati bez pružene zdravstvene usluge koja vam je u tom trenutku potrebna.
“Nažalost, svake godine u svetu 100 miliona ljudi se dovodi u siromaštvo jer zdravstvena zaštita košta mnogo više nego što oni mogu sebi da priušte. Niko ne sme da bude doveden u situaciju da bira između dobrog zdravlja i drugih životnih potreba. Put do ostvarenja principa univerzalne pokrivenosti zdravstvenom zaštitom jedinstven je za svaku zemlju. Snažno liderstvo u pogledu političke posvećenosti zdravlju kao ključnom prioritetu i uključivanje zajednice u ovaj problem, od suštinskog su značaja u osiguranju da svi ljudi dobiju zdravstvenu zaštitu koja im je potrebna. Zdravlje je naše najveće blago”, objašnjava naša sagovornica iz SZO.
U Srbiji, prema podacima iz Nacionalnog zdravstvenog računa, lični izdaci za zdravstvene usluge (direktno plaćanje građana za usluge zdravstvene zaštite) iznosili su 41 odsto tokom 2016. godine. S druge strane, ukupni rashodi za zdravstvo neprestano su rasli tokom protekle decenije.
Međutim, u istom periodu ukupni rashodi za prevenciju i javno-zdravstvene usluge rasli su sporijim tempom od onih u oblasti zdravstva, što je dovelo do procentualnog pada izdvajanja za prevenciju.