Vlažno vreme i gotovo svakodnevne padavine pogoduju i pečurkama. Na Rudniku je počela berba, ali meštani ne računaju na veliki rod kakav je bio pre nekoliko godina, kada su mogli i dobro da zarade.
Planinu vole i uživaju u plodovima koje im daruje. Jedan od zaljubljenika u Rudnik, Budimir Vasić, dobro poznaje svaku stazu, a pečurke još bolje.
“Dovoljna je jedna da čovek napravi grešku. Međutim, ljudi to prenose s kolena na koleno. To mi smo, i ja sam kao dete sa starijima brao pečurke tako da je to jedno iskustvo koje prenosimo na ove mlađe generacije, sad unučad i ostale”, kaže Budimir Vasić, lovac sa Rudnika.
U šumu kreću zorom, a u potrazi provode više sati. Kvalitetne plodove skrivene vlažnim lišćem nije lako ugledati. Zato im je potrebno strpljenje, iskustvo i znanje.
“Sad nemam nož kod sebe, trebalo je da opkrojim ovde ovaj peteljak, da bi spore od pečuraka ostale. Jer one se razmnožavaju tako sporama. Onda ćemo ostaviti ovde i one se razmnože i tako za sledeću godinu i za sledeće kolo koje naiđe. Evo ga, lep vrganj. Ovo je prva klasa”, kaže Slobodan Ilinčić sa Rudnika.
Nekada su se na Rudniku pečurke otkupljivale na tone. Poslednjih godina sve ih je manje, pa meštani više o zaradi toliko i ne razmišljaju. Ipak, odlasku u berbu ne može da odoli gotovo nijedan žitelj planine.
“Zavisi, u proleće i jesen ima. I sad pretežno ide lisičarka, pa vrganj. Krenuo je, dobar je, hladno vreme i zdrav je dosta. I to za naše potrebe ostavimo, sad uberemo pa zavisi da li će na jesen imati ili neće”, kaže Zorica Jakovljević sa Rudnika.
Plodova na Rudniku kažu ima skoro od svih samoniklih vrsta.
“Popovače, petrovače, lisičarke, vrganj, sunčica. To su neke sorte koje se ovde beru i koje su popularne. Inače ima i ostalih”, kaže Budimir Vasić, lovac sa Rudnika.
A te ostale lako mogu da zavaraju, kažu rudnički berači i upozoravaju na veliku sličnost nekih jestivih i otrovnih pečuraka.