Sada se zna da li toplo vreme ubija koronu: Detaljna analiza američkih naučnika dala sledeće rezultate

Čini se da zajednice koje žive u toplijim mestima imaju komparativnu prednost u usporavanju prenošenja koronavirusnih infekcija, pokazala je rana analiza naučnika sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.

Istraživači su otkrili da se većina prenosa koronavirusa dogodila u regionima sa niskim temperaturama, između 3 i 17 stepeni Celzijusa.

Dok su zemlje sa ekvatorijalnom klimom i one na južnoj hemisferi, gde je trenutno sredina leta, prijavile slučajeve koronavirusa, regioni sa prosečnom temperaturom iznad 18 stepeni predstavljaju manje od 6 procenata globalnih slučajeva do sada.

– Gde god su temperature bile hladnije, broj slučajeva je počeo brzo da se povećava –  rekao je Kasim Bukari, sa M.I.T. ko je koautor studije.

– To vidite u Evropi iako je zdravstvena zaštita među najboljim na svetu.

Temperaturna zavisnost je takođe jasna u Sjedinjenim Državama, rekao je dr Bukari. Južne države, poput Arizone, Floride i Teksasa, primetile su sporiji rast epidemije u poređenju sa državama poput Vašingtona, Njujorka i Kolorada.

Sezonski obrazac sličan je onome što su epidemiolozi primetili kod drugih virusa. Dr Debora Birk, globalni koordinator za borbu protiv AIDS u Sjedinjenim Državama, a takođe i član radne grupe za koronavirus Trampove administracije, rekla je tokom nedavnog brifinga da grip na Severnoj hemisferi uglavnom sledi trend od novembra do aprila.

Četiri vrste koronavirusa koje svake godine izazivaju prehladu takođe nestaju kad dođe toplije vreme.

Dr Birk je takođe primetila da je obrazac sličan epidemiji SARS-a 2003. godine. Ali je naglasila da je zbog toga što je epidemija virusa u Kini i Južnoj Koreji počela kasnije, bilo teško odrediti da li će novi koronavirus dobiti isti tok.

Najmanje dve druge studije donele su slične zaključke za koronavirus. Jedna analiza istraživača u Španiji i Finskoj otkrila je da se čini da je virus pronašao utočište u suvim uslovima i temperaturama između minus 2 i 10 stepeni.

Druga grupa je otkrila da su pre nego što je kineska vlada započela sa uvođenjem agresivnih mera zaštite, gradovi sa višom temperaturom i vlažnijim sredinama prijavili sporiju brzinu prenošenja infekcije.

Ali nijednu studiju nisu recenzirali drugi naučnici, a dr Bukari je priznao da su faktori poput ograničenja putovanja, mera socijalnog distanciranja, varijacije u dostupnosti testova i bolničkih opterećenja mogli uticati na broj slučajeva u različitim zemljama.

Moguća povezanost između slučajeva koronavirusa i klime ne bi trebalo da dovede kreatore politike i javnost da se opuste.

– Još moramo da preduzmemo snažne mere predostrožnosti – rekao je dr Bukari. Više temperature mogu ovaj virus učiniti manje efikasnim, ali manje efikasan prenos ne znači da nema prenosa.

Toplije vreme može otežati opstanak koronavirusa u vazduhu ili na površinama duži vremenski period, ali mogao bi biti zarazan satima, ako ne i danima, rekao je dr Bukari.

Čak i sezonski virusi poput gripa i virusa koji uzrokuju prehladu ne nestaju u potpunosti tokom leta. Oni su i dalje prisutni u telima mnogih ljudi i u drugim delovima sveta, tražeći svoje vreme dok se ne stvore uslovi da se infekcije ponovo rašire.

Neki virusi imaju suprotan obrazac. Na primer, polio i tuberkuloza imaju tendenciju bržeg širenja u toplijim vremenima. A neki virusi možda uopšte nemaju sezonsku varijaciju.

Proći će još četiri do šest nedelja pre nego što će zdravstveni zvaničnici imati jasniju sliku o tome kako vremenski obrasci oblikuju putanju koronavirusa, rekao je Džarbas Barbosa, pomoćnik direktora regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije fokusirane na Ameriku.

Činjenica da se koronavirus širi u južnim delovima planete pokazuje da je ovaj virus otporniji na toplije vreme od gripa i drugih respiratornih virusa koji su se širili preko granica u prošlosti. Zbog toga SZO zvaničnici i dalje pozivaju zemlje da hitno i agresivno deluju kako bi pokušale da zadrže virus, dok je broj slučajeva relativno nizak, a bliski kontakti lako mogu da se pronađu i postanu karantinski.

– Jedna od velikih opasnosti u pretpostavci da je virus manje opasan u toplijim temperaturama, među određenim uzrastima ili za bilo koju određenu grupu je osećaj da ste trijumfovali – rekao je Hulio Frenk, lekar, koji je u Meksiku bio ministar zdravlja i sada je predsednik Univerziteta iz Majamija “Ako ljudi ne budu poslušali upozorenja i preporuke zdravstvenih radnika, rezultati će biti katastrofalni.”

Ali s obzirom na to da se visoka vlaga i vrućina savršeno poklapaju uglavnom tokom jula i avgusta u nekim delovima severne hemisfere, dr Buhari je upozorila da bi efekti toplijeg vremena na smanjenje prenosa mogli da traju samo nakratko u nekim regionima.

– Ovo sugeriše da čak i ako se širenje koronavirusa smanji pri većoj vlažnosti vazduha, njegov efekat bi bio ograničen na regione iznad 40 stepeni severne hemisfere što obuhvata većinu Evrope i Severne Amerike – rekla je.

A pošto je toliko toga nepoznato, niko ne može predvideti da li će se virus vratiti sa ovom žestinom na jesen.

#koronavirus

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.