Hipertenzija je najzastupljenija bolest našeg doba. Stručnjaci smatraju da će do 2025. svaka treća osoba u svetu od nje bolovati. U Srbiji oko milion i dvesta hiljada ljudi ima visok krvni pritisak, a mnogo je onih koji i ne znaju da ga imaju. Postoji veliki broj pacijenata koji redovno uzima terapiju, ali se visok pritisak ne snižava.
Uprkos brojnim grupama lekova za lečenje hipertenzije postoje pacijenti kod kojih nije moguće svesti pritisak na optimalan nivo. Takvu hipertenziju stručnjaci nazivaju rezistentnom.
„Rezistentna hipertenzija je znači jedna vrlo teška, kompleksna forma hipertenzije u kojoj pacijent uzima u maksimalnim dozama tri grupe lekova, antihipertenznih pri čemu krvni pritisak nikako mu ne pada ispod 140 sa 90. U poslednje vreme se pominje jedna nova dodatna grupa lekova koja se uvodi pacijentu, to su značajni blokatori mirokorteksteroidnih receptora i da bi mi rekli da neko ima stvarnu rezistentnu hipertenziju spirolankton mora biti uključen u njihovo lečenje“, objašnjava profesor Dragan Simić, kardiolog u Kliničkom centru Srbije.
Dizajenerka Snežana Horvat kaže da je godinama imala problema sa visokim pritiskom, ali da je koristeći novu terapiju uspela da ga svede na normalu, što joj je dramatično popravilo kvalitet života. Da bi se novi lek uveo u terapiju, pacijent mora da prođe detaljna ispitivanja u bolnici.
„Posle nekoliko dana, trebalo bi da dođe do tog dodatnog značajnog pada pritiska“, dodaje profesor Simić.
Novi pristup lečenju je u poslednje tri godine pokazao se efikasnim kod mnogih pacijenata. Samo prisustvo rezistentne hipertenzije oštećuje krvne sudove, srce, mozak, bubrege a javlja se i kod gojaznih ljudi, pušača, alkoholičara, dijabetičara, neretko i kod mlađih ljudi.