Pandemija je ugrozila mentalno zdravlje svih, dugo se čeka na pregled kod psihijatra

Godina epidemijskih ograničenja ostavila je posledice i na psihičko zdravlje, pa se na pregled kod psihihajtra čeka i po dve nedelje. Pogođeni su svi bez obzira na to koliko imaju godina.

Nisu pluća, a ni krva slika, ali jednako strada usled pandemije – mentalno zdravlje. Posledice pravila života koje je koronavirus nametnuo osećaju osobe svih uzrasta. Kod nekih su probudile i godinama nagomilane probleme.

“Polako sam skupljao sve u sebi, supruga je uvidela da se nešto dešava i pokušavala je kroz naš razgovor da izvuče iz mene šta je. Kad sam rekao da je pandemija, jer imam i kosovski sindrom. Odatle sam počeo da vučem neke probleme koje sam gurao ispod tepiha, nisam hteo, nisam hteo, do prošlog petka kada sam pokušao da se ubijem pa sam ustuknuo”, ispričao nam je jedan pacijent.

Njegova priča je samo jedna od desetine priča pacijenata koji su pomoć potražili u Klinici za psihijatrijske bolesti. Za godinu dana rada SOS centra u toj ustanovi telefoni su zazvonili više od 11.000 puta.

“U početku to je bio strah od virusa, nepoznanica od toga kakvu bolest izaziva, kako se prenosi, koliko teško se prenosi, ljudi su imali strah od toga da se ne razbole, da ne zaraze najbliže. Ono što smo novo primetili to je da je kovid 19 imao i uticaj na mentalno zdravlje u najeksplicitnijem smislu. To su bile depresivne epizode u postkovid stanjima, a takođe u jedinicama intenzivne nege kao odraz težine bolesti imali smo teške delirantne epizode”, napominje direktorka Klinike “Dr Laza Lazarević” Ivana Stašević Karličić.

Epizoda koja je u gerontološkim centrima počela pre godinu dana i još uvek traje u mnogome je izmenila svakodnevicu najstarijih građana. Život bez poseta najbližih, izlazaka iz domova, redovnih druženja probudio je nove strahove.

“Emocionalna podrška i podrška srodnika je najznačajnija, odnosno topla reč, podrška, zagrljaji srodnika su osnova i emocionalne stabilnosti starijih u instituciji. Tako da možemo da kažemo da je to dovelo do velikih probmena i pogoršanja često depresivnosti, anksioznosti. Ali smo mi svi nastojali da im pomognemo, osnažujemo njihove kapacitete”, kaže Paulina Firićanski, psiholog Gerontološkog centra u Beogradu.

Strahovi nisu zaobišli ni mlade. Tokom prošle godine novosadskom humanitarnom centru obratilo se čak dva puta više njih nego 2019.

“Bio je vrlo kratak vremenski period da se sve to reorganizuje i vezano i za fakultet i za školu, vezano za odnose u porodici. Veliki broj mladih ljudi koji je studirao u većim gradovima se vratio kući, sve su te neke promene koje su i te kako uticale na to da se oni osećaju drugačije. Primetno je isto tako i to da nam se obraćao sve veći broj roditelja maloletne dece, koji su usled te neke vrste izolacije prelaska na onlajn nastavu, dešavale su razne promene u ponašanju mladih, dece, pritajene agresije, nemogućost komunakicije sa decom”, ukazuje Mira Novaković Ilin, koordinatorka Psihološkog savetovališta za mlade novosadskog Humanitarnog centra.

Stručnjaci upozoravaju da iako postoje ustanove koje se bave mentalnim zdravljem mladih, njihovi kadrovski kapaciteti su ograničeni. Podsećaju da je ukupan broj specijalista psihijatrije koji se bave decom i mladima u Srbiji 47, što znači da postoji jedan lekar na više od 27.000 dece mlađe od 18 godina.

#ljudi, #mentalno zdravlje

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.