Verovatno je svako od vas u nekom trenutku posegao za kućnim preparatima kao što su čajevi, raznorazni napici, tonici, paste i slično ne bismo li se barem malo osećali lakše kada osetimo simptome prehlade.
Bitno je napomenuti da u određenim situacijama lekovi iz kućne radinosti neće biti dovoljni i da je potrebno na vreme prepoznati kada prehlada ili blaga viroza prelazi u nešto ozbiljnije i u skladu s tim potražiti lekarsku pomoć. Isto tako, ako već uzimate određenu terapiju, iz zdravstvenih razloga nemojte na svoju ruku eksperimentisati raznim biljnim dodacima i suplementima bez prethodne konsultacije s vašim lekarom ili farmaceutom, piše Krstarica.
1. Đumbir
Đumbir sadrži brojne bioaktivne komponente koje se povezuju s terapeutskim i preventivnim učincima. Đumbir ima protivupalna i antioksidativna svojstva zbog čega se hiljadama godina koristi za lečenje stotina bolesti, od prehlade do hroničnih bolesti. Gingerol, bioaktivna komponenta svežeg đumbira, može pomoći u smanjenju rizika od infekcija. Upravo zbog njegovih antimikrobnih svojstava, za đumbirom najčešće posežemo kada primetimo prve naznake prehlade.
2. Limun
Limunov sok možemo jednostavno dodati u čaj ili smuti ili napraviti domaću limunadu i tako ga uključiti u svoju svakodnevnu ishranu. Limun je kao izvor vitamina C jedna od vodećih namirnica u borbi protiv prehlada. Vitamin C ne može sprečiti pojavu prehlade, ali može skratiti njeno trajanje. On obezbeđuje normalnu funkciju imunog sistema zbog čega ga svakodnevno moramo unositi u organizam.
3. Beli luk
Beli luk je jedan od jako dobro istraženih začina koji se već vekovima koristi kako u kulinarstvu tako i u medicinske potrebe. Beli luk je vrlo kompleksna biljka. Jedan od aktivnih jedinjenja koji se nalazu belom luku je alicin, a pokazao se jako delotvornim u suzbijanju rasta bakterija i mikroba. Takođe ima i antioksidativan učinak, a zaslužan je za aromu svežeg belog luka. Alicin je dosta nestabilan, stoga u telu brzo prelazi u drugo jedinjenje koje nazivamo dialil disulfid. Dialil disulfid pokazuje vrlo jaka antikancerogena svojstva. Takođe, proteinske frakcije koje se nalaze u belom luku pokazale su se kao jako dobre za podržavanje imunog sistema, oporavak nervnog sistema, kao i suzbijanje rasta bakterija i rasta ćelija raka. Materije koje nazivamo saponinima, a takođe se nalaze u belom luku, pokazale su zaštitan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova i suzbijanju rasta gljivica.
4. Med
Med je prirodni proizvod nastao od nektara cveća, a proizvode ga medonosne pčele. Ljudi ga koriste od davnina. Većina drevnih populacija, uključujući Grke, Kineze, Egipćane, Rimljane, Maje i Vavilonce, konzumirala je med kako u prehrambene svrhe tako i zbog njegovih lekovitih svojstava. Dokazano je da med može imati nekoliko zdravstveno korisnih učinaka, uključujući antioksidativni, protivupalni, antibakterijski, a ima i zaštitni učinak na naš respiratorni, gastrointestinalni, kardiovaskularni i nervni sistem.
5. Cimet
Cimet ima antioksidativna i protivupalna svojstva. Deluje antibakterijski, protivgljivično i antimikrobno. Cimet se takođe hiljadama godina koristi u lekovite svrhe, a poznat je još od biblijskih vremena. Zbog zanimljivog i jakog ukusa, cimet svakom jelu daje posebnu notu pa ga jednostavno možete ubaciti u čaj ili kafu, kašu, smutije ili omiljeni kolač.
6. Peršun
Možda ste oduvek znali da je peršun kulinarska biljka, ali znate li da i on ima sjajna lekovite svojstva? Ova biljka se već dugo koristi za lečenje različitih stanja. Nova istraživanja pokazuju da zaista ima neke zdravstvene potencijale. Peršun je bogat antioksidansima, što može biti korisno u smanjenju čovekove opasnosti od sticanja bolesti i oštećenja ćelija. Peršun sadrži vitamin C, karotenoide i flavonoide. Istraživanja su takođe pokazala da ekstrakt peršuna može imati antibakterijska svojstva.
7. Kurkuma
Kurkuma je začin za kojim vlada veliko zanimanje, kako iz medicinskog/naučnog sveta, tako i iz sveta kulinarstva. Lekovita svojstva kurkume, odnosno polifenola kurkumina, poznata su hiljadama godina; međutim, sposobnost utvrđivanja tačnih mehanizama delovanja i određivanja bioaktivnih komponenata tek je nedavno istražena. Curcuma longa tradicionalno se koristi u azijskim zemljama kao lekovita biljka zbog svojih antioksidativnih, protivupalnih, antimikrobnih i antibakterijskih svojstava.Pokazano je da kurkumin, polifenol, cilja više signalnih molekula, dok istovremeno pokazuje aktivnost na ćelijskom nivou, što je pomoglo u podržavanju njegovih višestrukih zdravstvenih blagodeti.
Uprkos poznatim prednostima, jedan od glavnih problema kurkumina je slaba bioraspoloživost, koja je, čini se, prvenstveno posledica slabe apsorpcije, brzog metabolizma i brzog uklanjanja. Ali, bioraspoloživost možemo pojačati dodavanjem bibera čije je glavna aktivna komponenta piperin i povezan je s povećanjem bioraspoloživosti kurkumina od 17%.