Vakcine su za sada najbolja zaštita protiv kovida 19, ali postoji mogućnost da nakon primljene injekcije osetite blage neprijatnosti. Treba znati da su neprijatne reakcije na vakcinu češće nakon druge doze, a prijavljuje ih sve više ljudi širom sveta.
To nije neočekivana pojava. I Moderna i Fajzer su u uputstvima američkoj Administraciji za hranu i lekove naglasili da postoji primetna razlika u reakcijama na doze kada su testirali svoje vakcine na dobrovoljcima.
Neželjene reakcije trećeg stepena jačine češće su prijavljene nakon druge doze nego nakon prve doze. Neželjene reakcije trežeg stepena uključuju otok, bol, bolove u telu, glavobolju i groznicu.
Profesor biologije Majkl Vorobej sa Univerziteta u Arizoni objasnio je zašto se to događa koristeći analogiju – uporedio je reakcije organizma sa provalnikom.
“Prvi put kad neko vidi provalnika, možda će biti prilično uplašen. Možda će otići u policijsku stanicu i prijaviti tu osobu, a neko će nacrtati skicu i to ide u sve policijske stanice. Zamislite da nekoliko nedelja kasnije začujete zvuk, pogledate kroz prozor i vidite isto lice. Verovatnije je da ćete ovog puta snažno reagovati, znajući da ste ovo lice već videli. Srce vam jako kuca, ruke postanu znojeve i um vam ubrzava. Nazvaćete policiju. A policija će biti spremna da dođe po momka. Sledeći put kada ta osoba pokuša nešto da uradi, verovatno će doći do mnogo veće reakcije, jer je sada više ljudi koji su upoznati s tim licem”, objašnjava on za CNN.
Prva doza vakcine je poput onog prvog pogleda na stranca – imunološki sistem tela primećuje i preduzima neke mere predostrožnosti, ali drugi put je još spremniji da prepozna i odgovori na vakcinu.
Tako rade sve vakcine koje se daju u dve doze.
“Sa prvom dozom morate da generišete početnu reakciju imunog sistema”, rekao je Vorobej.
Telo počinje da proizvodi antitela, ali takođe počinje da generiše imune ćelije zvane B ćelije kako bi stvorilo ciljana antitela. Za to je potrebno vreme – što proces poznat kao sazrevanje.
“Kada drugi put kad date čoveku injekciju, te ćelije sede okolo kao vojska klonova i mogu odmah da počnu da proizvode veoma snažan imunološki odgovor”, objasnio je biolog.
Tomas Gejsbert, profesor i stručnjak za virusne pretnje na Univerzitetauu Teksasu, primećuje da neke vakcine stvaraju snažne reakcije i samo jednom dozom.
“Vaš imunološki sistem je već aktiviran od prve doze. Dakle, sa drugom dozom, teži se da imunološki sitem izgradi duži i trajniji odgovor”, objasnio je.
Groznica i bolovi u mišićima potiču od upale, što je znak da ćelije imunog sistema, zvane T ćelije, odašilju alarm celom organizmu u obliku signalnih hemikalija nazvanih citokini.
“Moguć je otok na mestu injekcije. Ljudi mogu da osete jezu ili bolove ili se osećaju umorno i dekoncentrisano”, objašnjava Gejsbert.
Ovi simptomi znače da se vaš imunološki sistem ubrzava i da vakcina zapravo deluje.
Studije pokazuju da imunitet na koronavirus traje mesecima – šest meseci, devet meseci ili čak duže. Ali se to ne odnosi na 100 odsto populacije – imunitet se dosta razlikuje od jedne osobe do druge.
Još se ne zna koliko dugo traje imunitet koji pružaju vakcine ili da li će nove varijante virusa koje se javljaju širom sveta postati otporne na njih i učiniti ih neefikasnim.