Da li ste i ovog vikenda preterivali sa hranom? Posledice nećete odmah videti, ali ukoliko sa tim nastavite i sledećeg vikenda, može biti problema.
Kratki rokovi, mejlovi koji neprekidno stižu, brdo papira na stolu, sastanci koji se nižu – tako mnogi opisuju svoju radnu nedelju.
Kratki rokovi, mejlovi koji neprekidno stižu, brdo papira na stolu, sastanci koji se nižu – tako mnogi opisuju svoju radnu nedelju.Pripremila Ivana Božović
Vikendom se opuštamo, a neretko i prepuštamo slatkim i slanim kaloričnim zalogajima. Grickalice, testa, slatkiši – dugačak je spisak namirnica koje se smenjuju za našom trpezom.
„Uglavnom se to završava preteranim unosom i to praznih kalorija – prostih šećera, zasićenih masti, puno slane začinjene hrane i to se nepovoljno odražava na naše zdravlje, broj kilograma“, napominje Jovana Srejić Ferluga, nutricionista.
„Preterivanje u ishrani i zaboravljanje fizičke aktivnosti kao posledica može da ima preopterećenost organizma i osećaj većeg umora nego u toku radne nedelje“, naglašava dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.
Za početak prestanite da jedete ispred televizora ili računara.
„Za svaki obrok bi bilo važno da s fokusiramo isključivo na hranu. Da ugasimo televizor, da zatvorimo laptop, da spustimo telefon, jer je potrebno da sav naš fokus bude usmeren na to kada ćemo osetiti da smo siti. Ukoliko je naša pažnja podeljena može se desiti da pojedemo mnogo veću količinu hrane, pre nego što shvatimo da smo preterali“, dodaje nutricionistkinja.
„Kada smo u društvu sa prijateljima ili televizije dosta smo opušteniji, manje obraćamo pažnju na ishranu, mnogo više na neke druge stvari i onda nekontrolisano jedemo, brže žvaćemo i unosimo veću količinu hrane nego što nam je stvarno neophodno“, objašnjava doktorka.
Sve što planirate da pojedete, servirajte.
„Kada serviramo hranu, i sklonimo hranu sa stola, višak hrane, onda imamo i ograničenja. To je više psihološki faktor, nego stvarno količinski faktor. To može da bude veća količina hrane u samom tanjiru, a opet da ne bude toliko preterano, jer prisustvo veće količine hrane na stolu tera nas da unosimo više hrane i da dosipamo u tanjir“, ističe dr Stanković.
„Važno je da unapred mislimo o veličini porcije, neki predlog istraživača je da koristimo što manje tanjira i u plavoj boji, jer to čini da pojedemo manje“, kaže nutricionistkinja.
Ukoliko ne možete da zapamtite, zapisujte sve što pojedete.
„Često ljudi kažu dobio sam par kilograma, ali nisam ništa promenio u ishrani. Znači da se tim osobama dešava da grickaju i kada su ceo dan u kući, prođu pored kuhinje uzmu zalogaj ovog onog i zato je možda dobra ideja da zapisujete šta pojedete i popijete, kako biste znali koliko ste pojeli“, ističe nutricionistkinja Jovana Srejić Ferluga.
„Svaki pisani dokument nam pokazuje gde smo pravili greške. Pored hrane treba da pišemo i količinu vode koju unosimo, jer obavezno zaboravimo i tu vodu“, napominje doktorka Veroslava Stanković.