Ambrozija se ne smiruje. Ova korovska biljka ne da mira osobama koje su na nju alergične već duži period, a kako najavljuje Mirjana Mitrović, rukovodilac monitoringa alergenog polena iz Agencije za zaštitu životne sredine, kijaćemo i suziti još neko vreme. Ona objašnjava da je situacija poslednjih dana poprilično loša, a da merenja pokazuju i po 20 puta veće vrednosti od onih graničnih kada ne osećamo nikakve alergene tegobe. Mirjana Mitrović je za “Blic” objasnila i da je najgora situacija u na severu zemlje kao i u glavnom gradu gde su izmerene veoma visoke vrednosti polenovih zrna po metru kubnom vazduha.
– Najgora situacija u našoj mreži merenja je u Vojvodini, konkretno, najveće vrednosti ovih dana merimo u Vrbasu. Ako kažemo da je granična vrednost 30 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, u Vrbasu je izmereno 1. septembra 674. Za Vrbasom ne zaostaje ni Beograd gde je 31. avgusta izmerena vrednost od 703 polenova zrna. S tim, da smo tu imali i pljuskove koju su pročistili vazduh te su vrednosti opale. Na primer, sad u nedelju je izmereno 120 polenovih zrna. To jeste smanjenje, ali i dalje prestavlja četiri puta veću vrednost od granične i zato je alerginim osobama teško – priča Mitrovićeva.
Ona je objasnila i da su osobe koje su senzitivne na polen ambrozije izložene skoro 20 dana velikim količinama ovog alergena. Tako duga izloženost ovom alergenu i u tim količinama “kumulativno deluje na organizam”.
Takođe zabeležena su cvetanja još nekog alergenog bilja poput koprive, konoplje, štireva i korova. Iako, na primer, kopriva sama po sebi nije neki jak alergen, ali u kombinaciji sa ovim vrednostima ambrozije zasigurno dodatno komplikuje stvari alergičnim osobama – kaže Mitrović.
Na pitanje da li može da nas obraduje nekim dobrim vestima i kada možemo, bukvalno, da prodišemo punim plućima, ona kaže da se tu desio “jedan paradoks”.
– Dobra stvar je ambrozija u ovom trenutku polako završava svoje cvetanje i obično bih rekla da od 15. septembra možemo da očekujemo olakšanje, međutim, ne i ove godine. Kako sam već pomenula one kiše koje su očistile vazduh, one su ujedno i zalile vegetativnu masu ambrozije. To je jedan pardoks. Kiša je u jednom trenutku smanjila vrednost alergenih pola, ali je i pospešila rast ambrozije. Tako da mislim da olakšanja neće biti pre 20. spetembra, osim ako u međuvremenu ne bude kiša koje će dodatno smanjiti vrednosti polena u vazduhu – objasnila je ona.
Naša sagovornica ističe da ljudi treba da razumeju da će oko 15. septembra možda i doći do smanjenja vrednosti polenovih zrna u vazduhu, ali to ne znači i da ćemo se i osećati bolje. Možemo očekivati da ćemo prodisati i progledati tek posle 20. ovog meseca. Ona dodaje i da tada kiše neće pomoći rastu biljaka jer će tada već biti u fazi precvetavanja veće će padavine ići samo nama u korist.
Ipak, u Srbiji postoje određene “oaze” gde može slobodno da se diše. MItrovićeva kaže da prema merenjima Agencije za zaštitu životne sredine, jug Srbije je prijateljski nastrojen prema alergičnim nosevima.
– Zlatibor ima najpovoljniju situaciju. Primera radi, u Beogradu je 31. avgusta izmereno 703 polenova zran, a na ovoj planini je istog dana zabeleženo – 9. Takođe, vrednosti ispod granične zabeležene su i u Vranju gde merimo oko 20 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. Naravno, i ovde se nekada desi da ambrozija “uđe u žute” vrednosti, ali to su mala prekoračenja poput 45 ili 47 polenovih zrna za razliku od Beograda gde su vrednosti i po 20 puta veće i stalno su “u crvenom” – objašnjava Mitrović.