Kako izolacija utiče na mentalno zdravlje

Širenje novog koronavirusa ne predstavlja samo zdravstvenu krizu. Ljudi brinu kako će se nositi sa karantinom, izolacijom, neizvesnošću koja pandemiju prati, izgubljenim prihodima, deci, starim roditeljima.

Psiholog Fedor Munižaba navodi za RTS da je anksioznost javnosti velika i da je uveliko podstaknuta osećajem nemoći jer se suočavaju sa nevidljivim protivnikom, situacijom nad kojom nemaju kontrolu.

Usled toga, dodaje Munižaba, ljudi su skloni preterivanju u kriznim situacijama i to u oba pravca i pozitivnom i negativnom.

“Ljudi će najčešće ili zauzeti stav da je sve u javnosti prenaduvano i da nema čega da se plaše ili će sa druge strane da počnu vrlo opsesivno i kompulzivno da preduzimaju rigidne higijenske mere kako bi se ‘100 odsto’ zaštitili”, objašnjava Munižaba.

Ocenjuje da su stavovi uglavnom ekstremni, a da mali broj ljudi zauzima umeren stav. Drugim rečima, smatra da što je veći nivo straha kod pojedinih ljudi, to će oni imati manje poverenja u svoje mogućnosti i svoj imunitet. Kako kaže, iz tog razloga ti ljudi neretko će preterati u merama zaštite. 

“Postoje ljudi koji potcenjuju, zatim oni koji precenjuju i na kraju oni koji imaju realističnu predstavu o svojim mogućnostima. Što je osoba anksioznija, naročito ako je u pitanju zdravstvena anksioznost, imaće više bazičnog potcenjivanja svojih mogućnosti i ona će preduzimati ekstremnije mere ‘zaštite’ kako bi dosegla željeni često nerealni nivo sigurnosti”, objašnjava Munižaba.

Ocenjuje da kod stvarne ili zamišljene opasnosti ljudi postaju uplašeni (svesno ili nesvesno) i nivo tog straha može biti preteran.

U takvim situacijama, kako kaže, ljudi počinju da razmišljaju na drugačiji način od uobičajenog i da donose drugačije zaključke nego inače.

“Normalan strah i umerena zabrinutost su zdrave i poželjne emocije koje stimulišu konstruktivne reakcije i bez tih emocija ljudska vrsta ne bi mogla da preživi. A, anksioznost, neutemeljeni ili realni, ali preterani strah je emocija koja stimuliše nefunkcionalna ponašanja, može da onemogući normalne i konstruktivne reakcije”, objašnjava Munižaba.

Navodi da građani u vreme pandemije lakše poveruju u lažne savetenego u struku, ali da je edukacija tačnim i proverljivim informacijama proveren način da se suzbije strah od koronavirusa.

“Aktivnost koja bi najviše mogla da pomogne da se lakše prebrodi period pre nama je edukacija, informisanje iz pouzdanih i kredibilnih izvora. Nije svaka informacija isto što i znanje i zato je jako važno odakle preuzimamo informacije, jer neke informacije mogu da predstavljaju čak i anti-znanje ili irelevantno znanje, pa je od presudnog značaja kvalitet izvora”, navodi Munižaba.

Ističe da i sami stručnjaci moraju veoma da povedu računa o tome šta i kako govore, jer, kako kaže, njihovi iskazi mogu značajno da poboljšaju razumevanje situacije ili sa druge strane da zbune javnost ili čak da kompromituju struku u očima prosečnog konzumenta informacija.

Navodi da čitanje knjiga, slušanje muzike, komunikacija preko interneta, slanje poruka i video-pozivi mogu potencijalno da pomognu u smanjenju osećaja izolacije ili usamljenosti.

“Tehnologija nija savršena zamena, ali u momentima izolacije može da pomogne da lakše prebrodimo period koji je pred nama”, zaključio je Munižaba.

#izolacija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.