,


Nikada nije rđao, ali je zato imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je “srušio” Berlinski zid!

Nikada nije rđao, ali je zato imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je “srušio” Berlinski zid!

10/11/2020

Autor: 

Info Press

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Trabant je bio jedan od prvih automobila sa karoserijom od recikliranih materijala, koji je 1984. godine zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 kilometara, piše Telegraf.

Datum 9. Novembar u istoriji će ostati upamećen kao dan kada je 1989. godine pao Berlinski zid, 160 kilometara dugačka betonska ograda koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina, i zapadni od istočnog sistema i zapadni od istočnog sveta.

Toga dana istočnonemačke vlasti su donele odluku da svojim građanima dozvole putovnje na zapad, ali nisu mogle da predvide da će, gotovo trenutno, izazvati bujice naroda da na nogama, kao i u svojim Trabantima i Vartburzima pohrile “u zagrljaj slobodnog sveta”. Velika navala na zvanične prelaze, naterala je ljude sa pijucima u rukama da krenu da “prave nezvanične”, pa je kraj zida bio je nizbežan… Mali plastični automobil sa dvoja vrata, još tada pre 31 godinu zastarelog dizajna i tehnologije, prepoznatljiv po “bubnjanju” svog dvotaktnog motora, postaće jedan od simbola rušenja zida i kasnijeg ujedinjenja dve Nemačke, što je ostao i do danas.

I kao što je tada “prošao kroz zid”, danas je Trabi, kako mu Nemci tepaju, kultno prevozno sredstvo kojim se organizuju ture razgledanja grada, koji i pored sve strožih propisa o izduvnim gasovima, još uvek može da se vidi na ulicma. Vole ga nostalgičari, levičari, hipsteri i raznorazni alternativci, čija je Berlin evropska prestonica više decenija unazad.

Kada je predstavljen 1963. godine, Trabant 601 je bio moderan i veoma jednostavan autombil. Karoserija je bila značajno redizajnira varijatna prethodnog modela P50/P60. Prvobitno je bilo planirano da se u proizvodnji zadrži do 1971, ali je proizvođen i posle ujedinjenja dve Nemačke, sve do 1991. godine. Imao je tri verizije: sedan, karavan i Tramp, otvoreni terenac.

Pokretao ga je mali, vazduhom hlađeni, dvotaktni motor, sa dva cilindra u aluminijumskoj glavi, koji je prvo ima 23, a kasnije 26 konjskih snaga. Najveća zabeležena brzina koji je Trabi uspevao da postigne bila je 107km/h.

Zanimljiv tehnični podatak je da, kada mu je 1984. godine ugrađen karburator (koga najveći broj Trabanata nije imao, već je dotok goriva vršen slobodnim padom pošto je rezervoar bio smešten iznad motora), Trabant bez dodatnog optrećenja zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 pređenih kilometara.

Ipak, ono po čemu će Trabant ostati najupamćeniji je njegova plastična karoserija izrađena od duroplasta, plastične mase nastale presovanjem smola ojačanih vunenim i pamučnim vlaknima. Plastični elementi karoserije montirani su na osnovnu samonoseću karoseriju od zavarenih čeličnih limova.

Tako napravljen automobil bio je jedan od prvih, ako ne i prvi, izrađen od recikliranih materijala, budući da su pamučna vlakana bila otpad poreklom iz tekstilne industrije, dok su fenolske smole bile nusproizvod proizvodnje farbi.

Posle pada Berlinskog zida, brojni proizvodi istočnonemačke industije postali su pedmet sprdnje na zapadu, pa je slična sudbina zadesila i Trabant, pa je tako zaboravljen i podatak da se u ispitivanjima na sudar Trabant čak solidnije pokazao od nekih svojih zapadnih savremenika. Kasnije ga je, naravno, pregazilo vreme, a i automobili su postajali sve jači i čvršči, dok je Trabi ostao isti.

Još jedan do kurioziteta kojim ni jedan četvorotočkaš, ni pre ni posle, nije mogao da se pohvali je stoprocentna otpornost na koroziju. Plastična karoserija ni na koji način nije mogla da zarđa niti da se ulubi. U slučaju lomljenja, delovi karoserije su se veoma jednostavno menjali, pa su vlasnici lako mogli da sami, bez majstora i posebnog znanja, da otklanjaju kvarove. To se odnosi i na one komplikovaje, budući da su delovi su bili jeftini i  dostupni.

Zvuči neverovatno da je prosečan životni vek jednog Trabanta bio neverovatnih 28 godina. Očuvan polovan Trabi često je koštao više nego nov, pošto je na isporuku novog trebalo čekati i po nekoliko godina. Nakon što se srušio Berlinski zid, legendarni automobilčić nije odmah nestao. Model Trabant 1.1 nastao je u maju 1990. i bio opemljen modernim četvorocilindičnim motorim od 1.042 kubna centimetra i 40 konjskih snaga, iz Volkswagena Polo. Osim motora pretrpeo je još neke konstrukcijske i izmene u dizajnu. Ipak, u proizvodnji se zadržao samo godinu dana, a za to vreme je proizvedeno nešto manje od 40.000 hiljada primeraka. Sa cenom od 10.887 nemačkih maraka, bio je preskup za ono što je nudio.

Za 27 godina proizvodnje, sa traka fabrike u istočnonemačkom gradu Cvikauu, inače jedne  od najstarijih fabrika automobila na svetu (koja skoro bez prestanka i danas radi još od 1904. godine) sišlo je  ukupno 2.818.547 Trabanata 601.

Osim u zemlje istočnog bloka i Jugoslaviju, Trabi je izvožen i u Belgiju, Dansku, Finsku, Zapadnu Nemačku, Grčku, Island, Holandiju, Norvešku i Švajcarsku. To je i jedan od razloga zbog kojih su domaći kupci i morali na njega da čekaju par godina po uplati.

I na kraju, da srušimo onaj, kod nas dobro poznat mit, koga je opevao Atheist Rap, a Kusturica ovekovečio u filmu “Crna mačka, beli mačor”. Malo je verovatno da su nekada, negde, nekog Trabanta “pojele svinje”.

Duroplast, od koga je karoserija “automobila koji je srušio Berlinski zid” napravljena, sadrži otrovne fenolske smole, pa je mala verovatnoća da bi životinje tako nešto htele da jedu.

,

Napišite komentar za ovaj članak

spisak dosadašnjih komentara za ovaj članak

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom.
Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara.
Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Nikada nije rđao, ali je zato imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je “srušio” Berlinski zid!". 
Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku

Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111

“VINOMANIJA” ZLATIBOR 27.07.2024.GODINE PREZENTACIJA HYUNDAI “TUCSTON” – TERASA I PLATO ISPRED HOTELA PALISAD

Pridružite nam se na Festivalu  “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.

BAVARIA TEAM ČAČAK I BAVARIA CENTAR PRELJINA – AMSS

U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.

Kliknite ovde za sve oglase

pročitaj još sličnih vesti

Čačak se zadužuje zbog deponije Duboko

I dok gradonačelnica Užica Jelena Raković radivojević traži od Vlade Srbije I Minsitarstva za zaštitu Životne sredine  da obustavi relaizaciju projekta proširenja tela  deponije Dubokojer to ne žele gradjani Užica, na sednici Grdaskog… […]

Svetski dan romskog jezika

Standardizacija romskog jezika najvažnija je  za očuvanje kulture ovog naroda. Najčešće, u romskim zajednicama  govori se  romskim jezikom, a na Svetski dan romskog jezika važno je ukazati i zbog budućih generacija  na značaj… […]

Mladi iz Srbije na interkulturalnoj razmeni u Švajcarskoj

Užički centar za prava deteta u saradnji sa Pestaloci dečjom fondacijom iz Švajcarske od 2003. godine realizuje brojne projekte i aktivnosti sa decom u Srbiji. Program koji je svih ovih godina naročito važan… […]

Trio “BALKANSKE ŽICE” u Kulturnom centru Čačak

Gitarski trio Balkanske žice (TRIO BALKAN STRINGS) izvodi originalnu i atraktivnu instrumentalnu muziku, koja je sinteza mnogih balkanskih elemenata (mediteranskih, makedonskih, grčkih, ciganskih, kao i primese klasične, džez, pop i sving muzike), kao… […]

Doktor  Aleksandar  Leposavić, stručnjak  za  voćarstvo, na  čelu  Naučnog  voćarskog  društva  Srbije 

Nakon  dve  decenije  na  čelu  Naučnog  voćarskog  društva  Srbije  ponovo  je  stručnjak  za  voćarstvo  iz  Čačak,  ovoga  puta  dr  Aleksandar  Leposavić.To  je  velika  čast  i obaveza , kaže  dr  Leposavić ,  imajući  u  vidu … […]

Kliknite ovde za sve vesti iz društva

pretraži sajt

Broj pregleda

Brojač
190

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

najnovije vesti

Podelite objavu

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.

Zapratite nas na fejsbuku

VRATITE SE NA POČETAK STRANE

Impresum  •  Marketing  •  Kontakt informacije  •  Uslovi korišćenja  •  Politika privatnosti  •  Deklaracija o kolačićima  •  Pristup podacima 

2024 © Info Press - Sva prava zadržana. Web design by Real Media Factory

Nikada nije rđao, ali je zato imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je “srušio” Berlinski zid!

10/11/2020
Autor:
Info Press
Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Trabant je bio jedan od prvih automobila sa karoserijom od recikliranih materijala, koji je 1984. godine zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 kilometara, piše Telegraf.

Datum 9. Novembar u istoriji će ostati upamećen kao dan kada je 1989. godine pao Berlinski zid, 160 kilometara dugačka betonska ograda koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina, i zapadni od istočnog sistema i zapadni od istočnog sveta.

Toga dana istočnonemačke vlasti su donele odluku da svojim građanima dozvole putovnje na zapad, ali nisu mogle da predvide da će, gotovo trenutno, izazvati bujice naroda da na nogama, kao i u svojim Trabantima i Vartburzima pohrile “u zagrljaj slobodnog sveta”. Velika navala na zvanične prelaze, naterala je ljude sa pijucima u rukama da krenu da “prave nezvanične”, pa je kraj zida bio je nizbežan… Mali plastični automobil sa dvoja vrata, još tada pre 31 godinu zastarelog dizajna i tehnologije, prepoznatljiv po “bubnjanju” svog dvotaktnog motora, postaće jedan od simbola rušenja zida i kasnijeg ujedinjenja dve Nemačke, što je ostao i do danas.

I kao što je tada “prošao kroz zid”, danas je Trabi, kako mu Nemci tepaju, kultno prevozno sredstvo kojim se organizuju ture razgledanja grada, koji i pored sve strožih propisa o izduvnim gasovima, još uvek može da se vidi na ulicma. Vole ga nostalgičari, levičari, hipsteri i raznorazni alternativci, čija je Berlin evropska prestonica više decenija unazad.

Kada je predstavljen 1963. godine, Trabant 601 je bio moderan i veoma jednostavan autombil. Karoserija je bila značajno redizajnira varijatna prethodnog modela P50/P60. Prvobitno je bilo planirano da se u proizvodnji zadrži do 1971, ali je proizvođen i posle ujedinjenja dve Nemačke, sve do 1991. godine. Imao je tri verizije: sedan, karavan i Tramp, otvoreni terenac.

Pokretao ga je mali, vazduhom hlađeni, dvotaktni motor, sa dva cilindra u aluminijumskoj glavi, koji je prvo ima 23, a kasnije 26 konjskih snaga. Najveća zabeležena brzina koji je Trabi uspevao da postigne bila je 107km/h.

Zanimljiv tehnični podatak je da, kada mu je 1984. godine ugrađen karburator (koga najveći broj Trabanata nije imao, već je dotok goriva vršen slobodnim padom pošto je rezervoar bio smešten iznad motora), Trabant bez dodatnog optrećenja zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 pređenih kilometara.

Ipak, ono po čemu će Trabant ostati najupamćeniji je njegova plastična karoserija izrađena od duroplasta, plastične mase nastale presovanjem smola ojačanih vunenim i pamučnim vlaknima. Plastični elementi karoserije montirani su na osnovnu samonoseću karoseriju od zavarenih čeličnih limova.

Tako napravljen automobil bio je jedan od prvih, ako ne i prvi, izrađen od recikliranih materijala, budući da su pamučna vlakana bila otpad poreklom iz tekstilne industrije, dok su fenolske smole bile nusproizvod proizvodnje farbi.

Posle pada Berlinskog zida, brojni proizvodi istočnonemačke industije postali su pedmet sprdnje na zapadu, pa je slična sudbina zadesila i Trabant, pa je tako zaboravljen i podatak da se u ispitivanjima na sudar Trabant čak solidnije pokazao od nekih svojih zapadnih savremenika. Kasnije ga je, naravno, pregazilo vreme, a i automobili su postajali sve jači i čvršči, dok je Trabi ostao isti.

Još jedan do kurioziteta kojim ni jedan četvorotočkaš, ni pre ni posle, nije mogao da se pohvali je stoprocentna otpornost na koroziju. Plastična karoserija ni na koji način nije mogla da zarđa niti da se ulubi. U slučaju lomljenja, delovi karoserije su se veoma jednostavno menjali, pa su vlasnici lako mogli da sami, bez majstora i posebnog znanja, da otklanjaju kvarove. To se odnosi i na one komplikovaje, budući da su delovi su bili jeftini i  dostupni.

Zvuči neverovatno da je prosečan životni vek jednog Trabanta bio neverovatnih 28 godina. Očuvan polovan Trabi često je koštao više nego nov, pošto je na isporuku novog trebalo čekati i po nekoliko godina. Nakon što se srušio Berlinski zid, legendarni automobilčić nije odmah nestao. Model Trabant 1.1 nastao je u maju 1990. i bio opemljen modernim četvorocilindičnim motorim od 1.042 kubna centimetra i 40 konjskih snaga, iz Volkswagena Polo. Osim motora pretrpeo je još neke konstrukcijske i izmene u dizajnu. Ipak, u proizvodnji se zadržao samo godinu dana, a za to vreme je proizvedeno nešto manje od 40.000 hiljada primeraka. Sa cenom od 10.887 nemačkih maraka, bio je preskup za ono što je nudio.

Za 27 godina proizvodnje, sa traka fabrike u istočnonemačkom gradu Cvikauu, inače jedne  od najstarijih fabrika automobila na svetu (koja skoro bez prestanka i danas radi još od 1904. godine) sišlo je  ukupno 2.818.547 Trabanata 601.

Osim u zemlje istočnog bloka i Jugoslaviju, Trabi je izvožen i u Belgiju, Dansku, Finsku, Zapadnu Nemačku, Grčku, Island, Holandiju, Norvešku i Švajcarsku. To je i jedan od razloga zbog kojih su domaći kupci i morali na njega da čekaju par godina po uplati.

I na kraju, da srušimo onaj, kod nas dobro poznat mit, koga je opevao Atheist Rap, a Kusturica ovekovečio u filmu “Crna mačka, beli mačor”. Malo je verovatno da su nekada, negde, nekog Trabanta “pojele svinje”.

Duroplast, od koga je karoserija “automobila koji je srušio Berlinski zid” napravljena, sadrži otrovne fenolske smole, pa je mala verovatnoća da bi životinje tako nešto htele da jedu.

Napiši komentar

komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Nikada nije rđao, ali je zato imao problema sa svinjama: Ovo je auto koji je “srušio” Berlinski zid!". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.

Najnoviji oglasi

Izdaje se radionica za mehaničarske i limarsko-farbarske usluge u Čačku

Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111

“VINOMANIJA” ZLATIBOR 27.07.2024.GODINE PREZENTACIJA HYUNDAI “TUCSTON” – TERASA I PLATO ISPRED HOTELA PALISAD

Pridružite nam se na Festivalu  “Vinomanija” na Zlatiboru 27. julai otkrite najnovi model Hyundai Tuscona iz 2024. godine

Izdaje se stan kod hotela “Morava” u Čačku

Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33

Pogledaj sve oglase

Pročitaj slične vesti

Čačak se zadužuje zbog deponije Duboko

I dok gradonačelnica Užica Jelena Raković radivojević traži od Vlade Srbije I Minsitarstva za zaštitu Životne sredine  da obustavi relaizaciju projekta proširenja tela  deponije Dubokojer to ne žele gradjani Užica, na sednici Grdaskog… […]

Svetski dan romskog jezika

Standardizacija romskog jezika najvažnija je  za očuvanje kulture ovog naroda. Najčešće, u romskim zajednicama  govori se  romskim jezikom, a na Svetski dan romskog jezika važno je ukazati i zbog budućih generacija  na značaj… […]

Mladi iz Srbije na interkulturalnoj razmeni u Švajcarskoj

Užički centar za prava deteta u saradnji sa Pestaloci dečjom fondacijom iz Švajcarske od 2003. godine realizuje brojne projekte i aktivnosti sa decom u Srbiji. Program koji je svih ovih godina naročito važan… […]

Pogledaj sve vesti

pretraži sajt

Zapratite nas na fejsbuku

redakcija@infopress.rs

Marketing@infopress.rs

VRATITE SE NA POČETAK STRANE
angle-double-up