Deca u Srbiji uče valcer i tango, a ne znaju da igraju kolo

Narodna muzika koja se od tridesetih godina prošlog veka širila preko talasa Radio Beograda danas se bori za opstanak i veće izučavanje u muzičkim školama i na akademijama.

Ovako je šezdesetih godina prošlog veka Dragoljub Lazarević pevao i sa narodnom muzikom upoznavao publiku. To isto činili su i Anđelija Milić, Danica Obrenić, Vukašin Jevtić i mnogi drugi.

Svi oni osim savršene dikcije imali su još jednu zajedničku crtu – sarađivali su sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem, nekadašnjim šefom Narodnog orkestra. Njihova muzika, mnogo godina kasnije, put do publike sve teže pronalazi, a samo retki se trude da je sačuvaju od zaborava.

„Mi tu tradiciju treba da institucionalizujemo i da je apsolutno gajimo u školama sa svim osobenostima i vrednostima koje ona nosi. To je jedna velika oblast, jedan apsolutni prioritet, deo kulture koji bi Srbija trebalo da neguje. Imali bismo u početku problem ko bi predavao, ali uspeli bi da ga rešimo i obrazovali bi se profesori koji bi na muzičkim školama i akademijama bili sposobni da predaju i otkrivaju stilistiku naše gradske narodne muzike“, kaže Vlada Panović, šef Narodnog orkestra RTS-a.

Seoski folklor, s druge strane, već je našao svoje mesto u muzičkim školama, pa se stručnjaci opravdano nadaju da ista sudbina čeka i gradsku narodnu muziku.

„Bilo bi odlično kada bi u našoj sredini mogla da se osnuje institucija koja je posvećena tradicionalnoj muzici ali da ne budemo isključivi da to bude samo gradska ili samo seoska već ako bi se to moglo nekako objediniti kao što u Mađarskoj u Budimpešti postoji kuća nasleđa gde se radi podjednako posvećeno na svim slojevima folklora“, navodi Jelena Jovanović sa Muzikološkog instituta SANU.

Prema njenim rečima, među decom ima interesovanja za to, samo treba da im se na pravi način to ponudi i oni bi to prihvaili i sa zadovoljstvom izvodili.

Želju da sa decom rade stilizovane narodne pesme imaju i nastavnici muzičke kulture, ali im, kako kažu, trenutni fond časova to ne dozvoljava. Upozoravaju da je zabrinjavajuće koliko o srpskoj tradicionalnoj muzici učenici malo znaju.

Aleksandra Stanković predsednica Udruženja nastavnika muzičke kulture Srbije Ono što je nepojmljivo da naša deca pogotovu u urabanim sredinama ne znaju da igraju kolo. to je nešto što je neopisivo. Mi uplaćujemo deci termine da uče engleski valcer, tango, a ne znaju svoju nacionalnu igru koja je zaštićena Uneskom.

Kada bi tradicionalna pesma i igra u sistemu školstva bila bar približno zastupljena kao klasična muzika, mlađe generacije osim što bi znale više o svojoj muzici, možda bi je i zavolele.

A znale bi i da prepoznaju srpska kola, neka čak i da odigraju.

#kolo, #kud, #muzika

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.