Glumac kaže da se još od saradnje na „Montevideu“ u svim projektima Bjelogrlića oseća kao kod kuće i otkriva da mu je emotivno blisko vreme u kojem je živeo kralj kafana.
Malo ko od glumaca može da se pohvali da mu je 2020. bila plodna godina, a među njima je svakako Andrija Kuzmanović, koji je radio kako u pozorištu tako i na filmu i serijama.
– Lepo mi je. Definitivno je rad nešto što me pokreće u životu. Ali isto tako smatram da ljudi u svemu treba da nađu meru, da znaju dokle mogu da dobace. Prethodne godine sam imao dosta posla. Videću ove godine kako je sve to ispalo. Bez obzira na to što sam u jednom trenutku išao sa seta na set, mislim da sam doneo neke različite ljude na ekran. Zadovoljan sam onim što sam sebi obećao i koliko sam ispunio. Kada imaš previše posla, desi se nekada da ti se koncentracija pomuti. Ali mislim da sam se koncentrisao na posao u 2020. i ništa drugo nisam uspeo da uradim osim posla. Tako sam želeo. Uz dobar dogovor koji imaš sam sa sobom možeš da napraviš više stvari u isto vreme – kaže za “Blic” Andrija Kuzmanović.
Glumac je radio na seriji “Zlatni dan”, ali i na filmu “Zlatni dečko”, pa smo ga pitali da li mu je život zlatan.
– Toliko zlata oko mene, a ja ostao bronzan. (smeh). Lepo mi je. Slagao bih kada bih rekao da mi je loše u životu. Da kuncem u drvo. Ja sam duhom slobodan, što bih svima poželeo. Ostao mi auto bez goriva na novom auto-putu gde nema nijedna benzinska pumpa i ja sam krenuo da se smejem. Rekao sam sebi: “Brate, da li si ti normalan?”. U tom momentu možeš da izabereš – da li ćeš da se iznerviraš, da pojedeš volan ili da se nasmeješ. Došao je neki čovek iz Gornjeg Milanovca po mene. Sipao mi gorivo i ja sam nastavio dalje. Išao sam u Prijepolje da snimam film o Tomi Zdravkoviću. Ja znam da se našalim, pa kažem: “Sve ovo možemo da prođemo sa i bez herpesa” – priča uz osmeh Andrija.
I upravo zbog mnogo posla Andrija nije mogao da se posveti privatnom životu i nađe devojku koja će ga pratiti u stopu.
– Definitivno naš posao nije lak što se tiče partnera. Ali ako te neko razume i ako si naleteo na partnera koji će to da podržava i da skapira da je tvoj život takav i da ja završavam predstavu u 22 ili 23 časa i da ću ostati da popijem piće ili dva, pa to već bude 12 sati ili jedan iza ponoći, gde to nije normalno vreme, onda si izabrao pravu osobu za sebe. Da imam decu, ona bi spavala u tom trenutku kada se ja vraćam kući. Ali eto, moj otac je bio umetnik. Na kraju je bio dobar tata i ja sam dobar sin – otkriva Kuzmanović, dodajući da su žene, odnosno mame te koje drže kuću.
– Ranije su to bile bake, sad su mame. Uz dobar dogovor sve možeš da postigneš – naglašava Andrija, koji priznaje da će buduća supruga držati njihovu kuću.
Rad na filmu o Tomi Zdravkoviću gde glumi njegovog menadžera mu je prijao.
– U oba filma koja sam radio prošle godine sam menadžer. Toma Zdravković je jedan veliki projekat. Kod Dragana Bjelogrlića se osećamo kao da smo kod kuće, još od “Montevidea”. Na sve najlepše smo naviknuti. Toma je veliki projekat i film, posle koga ostaje gorčina. Ali to je zapravo ono što nosi život. Na kraju će ljudi da shvate ko je bio taj čovek. Milan Marić, Bjela i reditelj Lisinac su tom čoveku produžili život. Kada nečiji život ekranizuješ, nove generacije retroaktivno ga upoznaju – kaže Andrija, dodajući da bi mogao da živi u tom vremenu u kojem je živeo Toma Zdravković.
– Volim taj period i pronalazim se u njemu – istakao je on.
Kuzmanović je u poslu stekao mnoge prijatelje, a među njima su i dve koleginice Tamara Krcunović i Jelisaveta Orašanin, sa kojima igra i u prestavi “Hotel 88”.
– Tamara je moj veliki prijatelj i kolega s kojom mogu da igram sve. Bilo je dosta teško snimati seriju “Zlatni dani”, gde smo partneri. Snimanje je trajalo 80 dana. Baš je bolelo, ali izgurali smo – kaže Kuzmanović.
S obzirom na to da Jelisaveta živi sada u Bolonji, pitali smo Kuzmanovića da li je u kontaktu sa njom.
– Čujemo se, dopisujemo. Dželi je moj veliki brat. Mnogo je volim. Ona je faca – rekao je on.