Nekada je običnom čoveku i iskrenom navijaču i ljubitelju sporta teško da zna šta se „iza brega valja“. Onaj koji istinski voli odrađeni klub spreman je da često lako daje sud, povučen čistom, iskrenom i istinskom ljubavlju. Lako je i da se priključe kritici, koja kod nas Srba, prevazilazi okvire okvire objektivnosti i odlazi na teren emotivne reakcije.
Ali, kada se pojave dokazi svega što je surova realnost, vizura bi morala da postane drugačija. Tek sada, posle saznanja da je kriminalna grupa na čelu sa Veljom Belivukom, uz podršku određenih struktura koje su bile povezane ili deo državnog sistema, imala želju da uđe u KK Partizan, a da im je to onemogućeno, stvari možemo da posmatramo iz pravog ugla.
U nedelju uveče cela Srbija je mogla da shvati šta su Belivuk i njegovi pajtaši sve radili. I da je bila potrebna izuzetna hrabrost i odvažnost, velika doza kuraži, ali i odgovornosti da im se kaže – „ne“.
– Od te priče da se Ostoja ne javlja na telefon, to je glupost. Ne zanima me. Sad ću da odem u „Britiš Motors“ da mu uzmem 20 automobila iz radnje – poručio je Belivuk u razgovoru sa Aleksandrom Papićem o čijem smo liku i delu već pisali.
Ove reči Belivuka jasno govore da je predsednik KK Partizan Ostoja Mijailović tokom poslednje dve godine paralelno sa „bitkama“ na sportskom terenu, vodio i bitku u kojoj je pokušao i uspeo da sačuva sportsku instituciju kao što je KK Partizan od uticaja ljudi iz kriminalne sredine.
Bila je to bitka za koju se odlučuju samo oni koji imaju mnogo hrabrosti.
– Nisam plašljiv čovek, ali u takvim situacijama uvek morate, pre svega da razmišljate o bezbednosti sopstvene porodice. Ja sam razumeo kakva je cena toga što tim ljudima nisam dozvolio da uđu u klub – počeo je priču za 24sedam Ostoja Mijailović.
Niste ustuknuli, kao što su to, po svemu sudeći učinili, čelnici nekih drugih klubova članova SD Partizan?
– Nije bilo ni jednostavno ni lako sačuvati ugled košarkaškog kluba. Znao sam kakav je to rizik, ali sa takvim ljudima nisam želeo ništa. Smatram da svako ko preuzme funkciju u klubu koji je dobio na čuvanje mora na taj način da razmišlja – tvrdi Mijailović.
Činjenica da u KK Partizan nije bilo mesta za ljude kao što su Belivuk dovela je i do brojnih napada na klub?
– Sve je to povezano. Sada je možda svima i jasnije otkud brojni napadi tokom svih ovih godina. Hvala državi na istrajnosti da sačuva ono što je Ustavom Republike Srbije zagarantovano svakom od njenih građana – jasan je Mijailović.
Za one koji sećanje malo slabije služi u ovakvim okolnostima, tokom svih pritisaka koji je klub i njegov predsednik trpeo, ponovo su počeli da stižu i trofeji u klupske vitrine. A pre sezone 2017-2018, prve u kojoj je Mijailović bio na čelu kluba prethodni trofej je osvojen u sezoni 2013-2014.
Za sve koji su spremni da olako kritikuju zapitajte se u kakvim uslovima i pod kakvim pritiscima je Partizan uspeo da uradi sve ovo od leta 2017. godine – osvojena su tri uzastopna trofeja u Kupu Radivoja Koraća (prethodni u sezoni 2011-2012), u Evrokupu su ostvareni respektabilni rezultati od kojih je sigurno najbolji bio onaj u prošloj sezoni, iz svima znanih razloga, prekinutoj sezoni, kada je izbo-reno četvrtfinale i prednost domaćeg terena do kraja u ovom evropskom takmičenju… I ne samo to, u uslovima pritisaka o kojima mnogi do nedelje uveče nisu ništa znali, Partizan je uspeo i da finansijski stabilizuje klub, da isplati preko 2.5 miliona evra duga bivšim trenerima i igračima, da se oslobodi blokada BAT i banaka…
I sve je to učinjeno bez da je ukaljan obraz kluba koji je košarkaša institucija.
Sa punim pravom se postavlja pitanje da li svi u SD Partizan mogu da se pohvale takvim dostignućem?