Imao je Partizan pred start sezone plan i ideju za obaveze i prepreke koje su ih čekale. Sada, kako se kraj sezone približava jasno je da planovi nisu otišli željenim tokom.
O tome šta se sve dešavalo i sa kakvim problemima su se suočavali i kakva je vizija za budućnost je prvi čovek kluba Ostoja Mijailović pričao u opširnom intervjuu za Sport klub TV.
– Prošlo je skoro već godinu dana kako je ova situacija sa koronom poremetila život u celom svetu, a u velikoj meri i sport. Pre godinu dana imali smo postavljen sistem koji je davao rezultate na svim poljima, stabilne finansije, stabilno funkcionisanje, ali kada se pojavila korona sve je krenulo u drugom pravcu – rekao je Mijailović.
Nastavio je u istom dahu.
– Kao što znate, u velikoj meri sačuvali smo kostur tima koji je igrao prošle sezone iako često mogu da se čuju priče kako je ta ekipa bila bolja i da ove sezone nije dovoljno dobar tim. Ovde su, otprilike, svi kratkog pamćenja i zaboravljaju da je 90 odsto igrača, uz velike napore uprave, ostalo iz tog tima sa željom da ove sezone naprave rezultate kojima smo stremili. Prosto, Partizan nije isti klub bez navijača i sa navijačima, nije onaj klub kada na tribine dođe 10, 15 hiljada navijača. Da ne pričam o prihodima i podršci koju igrači dobijaju, realno ove sezone nismo imali ni sreće. Ključne utakmice smo gubili na pola koša. Od našeg gradskog rivala, koji ima evroligašku i daleko skuplju ekipu, izgubili smo dva meča na pola koša. I to dve utakmice na naš poslednji napad. Potom Budućnost, Mornar, Igokea… Takve mečevi prošle sezone završavali smo u našu korist. Polovina ključnih utakmica izgubljena je na sličan način, a moglo je sve da ode u drugom pravcu. Plus povrede Jaramaza, Mozlija, Pejdža…
Stekao se utisak da je jedan od problema bio odlazak Andree Trinkijerija.
– Trener je glava ekipe, ali nije sve do trenera. U velikoj meri jeste, a kada je Trinkijeri otišao normalna stvar je bila da šansu dobije Vlado Šćepanović. Radio je sa poznatim licima, u poznatom sistemu i uklapao se u ono što je imao. Baš kao i Saša Filipovski. Kada je Filipovski želeo da pojača ekipu nije bilo adektavnih rešenja u skladu sa njegovim i razmišljanjima stručnog štaba.
TRENER STRANAC?
Postoji šansa da naredni trener bude stranac, ali će o tome mnogo više dase priča kasnije.
– Razmišljamo o budućnosti, a imaćemo dovoljno vremena da vidimo u kom pravcu ćemo da idemo. Što se tiče trenera, važno je da, bio on domaći ili stranac, radi u klupskom interesu, da bude posvećen košarci i pravi rezultate. To nije karakteristika svih trenera danas u Evropi. Postoji grupa trenera koja radi svoj posao i trenira kako treba, a postoji i druga grupa koja jednostavno u budućnosti neće imati mesto u Partizanu. Nije važno domaći ili stranac, već mora da se uklopi u klupsku politiku. Svi naši treneri imali su podršku da se dovede pojačanje, ali i da se skloni neko iz tima, ponekad i na štetu kluba. Najčasniji od svih trenera bio je Nenad Čanak. Kada je video da ne ide zahvalio se i nije klub opterećivao ni sa čim. A doneo je prvi trofej u novijoj eri kluba – rekao je Mijailović.
Bilo je dosta promena u timu u prethodnom periodu. Otišli su Gordić, Mekintajer, Nikolić, došao je samo Perkins.
– Iskreno, bilo je tu svega. Mi smo se u protekle dve godine bavili analizama i prikljupljali dokaze. Bilo je tu svega. Sa jedne strane bilo je neprofesionalnosti pojedinih ljudi koji su bili u sistemu i mi ćemo izaći sa tim informacijama u javnost. Pre svega zbog zaštite kluba. Dešavale su se neke nesportske stvari od pojedinih ljudi koji su bili u klubu, stvari koje nisu u skladu sa zakonom. Imali smo situaciju da smo pre dve godine izgubili jednu važnu utakmicu, a uskoro ćemo i pokrenuti istragu oko toga. Nešto je urađeno na nekošarkaški način. Prekršena su pravila koja nisu u skladu sa klupskim aktima. Neki ljudi su prekoračili svoja ovlašćenja i platiće cenu sigurno. Sa druge strane, kada pogledate košarku na našim prostorima, veliki uticaj imaju menadžerske agencije. Nisam siguran da svetski poznate menadžerske agencije znaju ko su im agenti na ovim prostorima i čime se sve služe i bave. Kada je javnosti nepoznata situacija zašto neki igrač ode iz kluba, zašto se dese neke stvari koje nisu logične i tome slično, do izražaja dođu neki uticaji koji nemaju nikakve veze sa klubom. Dakle, igrači se „napadaju“ od drugih agencija, njihove matične agencije potom povlače igrače, a onda te inostrane agencije imaju i produžene ruke u klubovima koji im pomažu. Protiv toga moramo da se borimo.
Pokušao je dodatno da objasni o čemu se radi.
– Ima mnogo stvari… Košarka kao košarka i samo odigravanje utakmice je najvažnije za javnost i za navijače, to je čin, koji se desi iz prethodne organizacije. Utakmicu je ono što svi vide, ali ne vidi se šta se dešava iza zavese. Mi ćemo sa tim informacijama i dokazima izaći u javnost. Neko će postaviti pitanje zašto o tome nismo ranije pričali. Nismo jer nismo imali jasne dokaze i ne možemo nikoga da optužujemo bez dokaza. Pokrenućemo neke istrage vezane za to.
Poseban deo je posvetio Alekseju Nikoliću koji je pronašao novi klub u Francuskoj.
– Aleksej je prošle sezone bio na pozajmici u Trevizu i kada je sezona prekinuta otišao je na operaciju kuka. U ugovoru sa Partizanom je pisalo da je imao obavezu da napravi konsultaciju sa klupskim doktorom, a on je prekršio tu stavku. Otišao je na operaciju bez saglasnosti kluba i napravio pauzu od skoro godinu dana. Kada javnost priča o ugovorima igrača, veoma malo se štite interesi klubova. Razumem da su važni interesi igrača i agencija, al isto tako su važni i interesi klubova. Ugovor štiti pravo obe strane. Ako se prekrši, postoje disciplinski pravilnici. Ne možete da dođete u situaciju da neko uradi opeaciju bez saglasnost kluba, možda i na neadekvatan način, a da vam u ugovoru piše da je doktor obavezan da vam da mišljenje. Napravite pauzu 12 meseci, a to neko treba da finansira. To tako ne funkcioniše. Partizan ima sistem, klub funkcioniše i deli plate bez obzira na situaciju u kojoj se nalazimo.
Usled nedostatka rezultata usledili su „rezovi“. Među prvima je otišao sportski direktor Nikola Lončar.
– Zreli smo posle gotovo tri godine rada za klupsku reorganizaciju kada je u pitanju sportski sektor. Lončaru je isticao ugovor na kraju sezone, a počeli smo da prekidamo saradnju sa ljudima sa kojima nećemo da nastavimo posao. Nikoli želim da se zahvalim za sve što je uradio u Partizanu. Ko će da ga nasledi? Spominju se imena nekih legendi kluba, ali meni je najvažnije da to bude neko ko će to da radi u interesu Partizana i koji će na profesionalan i sportski način da štiti i inetrese kliuba. Ne mogu da kažem da Nikola to nije radio, ali bilo je nekih stvari koje su mogle drugačije. Nekad dođe vreme i za provetravanje. Dođe vreme da se sitem postavi drugačije. Potrebna je sveža krv.
Ključ svega je postavljanje pravog sistema.
– Moramo da nađemo drugačiji održivi sistem. Nama nije mesto u maratonu u kom se takmiče evroligaški klubovi. Mi nismo klub koji može da plaća skupe strance i da se takmiči sa njima. Tu nema naknadne pameti. Jedini prostor gde možemo da budemo konkurentni je da šansu damo našim mladim igračima, momcima iz regiona. Pojedini krugovi, koji imaju drugačije interese, godinama pričaju da Partizan mora da se bori za trofeje i da nema strpljenja za igrače. U budućnosti će biti drugačlije. Domaći igrači će dobiti svoju šansu, a kada stasaju i napreduju moćiće da se takmiče sa kvalitetnim strancima. Promenićemo koncept. Smatram da je to jedini održivi koncept koji može da funkcioniše na ovim prostorima. I to je jedini način da se borimo sa ekipama koje su skuplje – jasan je Mijailović.
Najavio je da neće biti previše stranaca u ekipi.
– Ne mislim da Paritzan treba da ima više od tri, eventualno četiri stranca koji će da prave razliku, koji su provereni. Pejdž je treću sezonu kod nas, živi u Srbiji i gleda je kao svoju zemlju. On dobro zna ko je Partizan i takvi igrači u budućnosti su nam potrebni. Ima tu još primera, nije Pejdž jedini. Dešava se da treneri menjaju igrače kao na traci jer nisu sigurni. Imali smo situaciju, o kojima neću sada opširnije da govorim, ali doćiće vreme kada ću da pročam, da se jednom igraču produži ugovor pa posle mesec dana se donese odluka da nam ne treba. Raskida se ugovor i dovodi košarkaš na toj poziciji koji nikada ne igra. A klub ponovo plaća ceo ugovor. U trenutku panike i straha zbog rezultata, donosile su se stihijske odluke koje nisu dobre.
Ne krije prvi čovek kluba da su crno-beli u sezoni 2019/20 imali najskuplji stručni štab i tim.
– Plan je bio jasan. Kada je došao Andrea Trinkijeri bilo je jasno da moramo da ispunimo želje trenera jer smo postavili jasne ciljeve. Mi smo, ne mogu da kažem po svaku cenu, ali u velikoj meri želeli da se vratimo u Evroligu. Velika ulaganja su bila potpuno opravdano jer smo dali sve od sebe i nadali smo se da ćemo da ostvarimo cilj. Ne mogu da kažem da je to bio loš plan, to je bio fantastičan plan koji je u velikoj meri realizovan. Prošle sezone u ovo vreme bili smo prvi u svim takmičenjima. Jedini način da se vratimo u Evroligu bio je da dovedemo kvalitetan stručni štab i da uložimo u ekipu. Da se nije dogodio kovid, verujem, iako nismo imali garancije, da bismo imali velike šanse da uspemo u tom projektu. Prekidom sezone urušeno je sve.
To je uticalo na tekuću sezonu.
– Ove sezone nijednom nismo uspeli da organizujemo čarter let, a dešavalo se da se ekipa posle putešestvija po Evropi vrati u Beograd, momci se istuširaju i presvuku i posle pola sata autosubom krenu u Sloveniju. I onda dođemo u situaciju da ih gledamo kao da nikad nisu igrali košarku. Normalno da se dešava jer to nisu normalni uslovi. Na početku sezone video sam šta će se dešavati i tada sam pričao da je najvažnije preživeti – objašnjava Mijailović i vraća se na prekid i prošlu sezonu.
– Broj zaraženih posle 12 meseci nije manji nego prošle godine u ovo vreme kada je sezona prekinuta. I tada sam govorio da je bilo fer da odigramo još mesec dana i da završimo sezonu zbog ulaganja, zbog ambicija, jer će posledice po klubove biti velike. Ponavljam, niko nam ne bi garantovao trofeje u ABA ligi i Evrokupu, ali imali smo obezbeđenu prednost domaćeg terena i generisali bismo preko milion evra prihoda samo od ulaznica. Koja bi tek vrednost bila da smo ušli u Evroligu, uz našu fantastičnu organiuzaciju i navijače koji su pružili ogromnu podršku ekipi.
Govorio je i o regionalnom takmičenju i o slabom učinku crno-belih (7-10).
– Neki timovi u ABA ligi imaju i po pet mečeva manje od ostalih. To nije normalna situacija, a nije ni regularna sezona. Te ekipe na kraju mogu da odigraju kako njima odgovra, ali i kako odgovara nekim drugima. Zato je važno samo ovu sezonu preživeti jer, bez obriza na naše rezultate u ABA ligi, nemate ravnopravne uslove za takmičenje.
Na kraju je pričao o treneru Filipovskom.
– Filipovski ima veliko iskutvo, a kada smo se rastali sa Šćepanovićem tražili smo takvog trenera. Saša je uspeo da stabilizuje rezutate u Evrokupu, ima ugovor do kraja sezone i dogovor je da sednemo i razgovaramo kada se sve završi. Ne znam šta će da se dogodi. Filipovski je predan poslu, daju maksimum i on i stručni štab, i ima podršku bez obzira na sve što se dešavalo – zaključio je Mijailović.