„Parenteza” Dunje Ožegović premijerno predstavljena na Sajmu

Promocija pesničkog prvenca Dunje Ožegović, ovogodišnje dobitnice Nagrade „Mladi Dis”, upriličena je na Sajmu knjiga u Beogradu u četvrtak, 26. oktobra. „Parenteza” je pesnička zbirka koja je objavljena kao 42. knjiga u ediciji Tokovi Gradske biblioteke Čačak, a povodom ovog značajnog priznanja. Čini se da je najbolje mesto za sajamsko predstavljanje „Mladog Disa” bio upravo štand Biblioteke koja sa ponosom nosi ime velikog Vladislava Petkovića. U programu je pored autorke pomenute publikacije
učestvovao i pesnik i književni kritičar Bojan Vasić. Nagrađeni rukopis pretočen u zbirku je takoreći još vruć od štamparske prese, s obzirom na to da je u predvečerje 66. Sajma stigao iz štampe. Publikacija ima više nego simboličan naslov „Parenteza”, koji skriva ili otkriva mnogo toga, što je i bila jedna od važnih tema poetskog razgovora. Ona sadrži 39 pesama, koje nisu smeštene u cikluse, iako na prvi pogled može izgledati da je tako. Zapravo, to je u pogovoru pod naslovom „Idiosinkrazije Dunje Ožegović” odlično definsao Bojan Vasić, naglasivši da je jasno da je reč o delovima, koji svojim naslovima ‒ I sve je u broju i merenju, II ispred praha-vremena, III jer san i smrt više nemaju ništa i belinama između razbijaju kontinuitet numerisanih naslova na tri prostora, ali da time ne prekidaju, niti presudno definišunjihov niz.

Bojan Vasić je uz Marjana Čakarevića i Alena Bešića i činio ovogodišnji žiri za dodelu Nagrade „Mladi Dis”, a njegove sugestije i saveti su, prema rečima mlade pesnikinje, bile od velike pomoći prilikom konačnog oblikovanja zbirke. Na početku razgovora Bojan Vasić je istakao koliko je važno da mladi čovek koji se otisnuo u poetske vode naiđe na razumevanje, podršku, dobronamernu kritiku, a da sa druge strane oseti i slobodu, naglasivši da to govori i iz sopstvenog iskustva, s obzirom na to da je i on prošao sličan put jer je pre 14 godina, takođe, dobio Nagradu „Mladi Dis”.

Prema njegovim rečima „Parenteza” predstavlja dobro promišljen, samosvojan i neobični pesnički projekat, prvenstveno dotakavši se naslova zbirke, svojevrsnog umetka u stihu, sa kojim se pak može računati kao sa celinom. Kao što Vasić primećuje u pogovoru „teško da će nekoga iznenaditi što u ovoj knjizi neće naići na pregršt konvencionalno shvaćenih lepih mesta i stihova. Ali će zato naići na nivo
samosvojnosti, inventivnosti i smelosti koji se retko viđa. Neko ko o tome zna više mogao bi da govori o uticaju vizuelnih umetnosti, i za njih vezane teorije, budući da autorka dolazi iz tog polja”. Leksička poigravanja su na sofisticiran, a opet sa druge strane i vrlo uočljiv način prikazana u Dunjinoj zbirci. Ne samo ovim, gotovo autopoetičkim pasažima, već i samom gustinom rečenice i teško prohodnom semantikom koja se tako formira, autorka ukazuje na ono što se čini najvažnijim u njenoj knjizi – koncentrisanost na način formiranja i samoshvatanja subjektivnosti unutar jezika kao i na istraživanje njegove prirode, što gotovo proističe jedno iz drugog. Ona kao da se igra sa svojim lirskim čulom, naglasio je Vasić. „Ovo što Dunja piše je nešto neobično, kao nešto novo, te kovanice koja ona
koristi možemo da čitamo kao nove lekseme, ali i kao neku vrstu neobične metafore, u stvari spoj dva pojma. Pošto je Dunja moderna pesnikinja iz najmlađe generacije, ona se koristi metaforom u jednoj reči i ne mogu da se setim da je to neko do sada u srpskoj poeziji na takav način radio”, kazao je Vasić.
Zaključivši da misli da je važno što se ovakva knjiga pojavila baš sad, u ovom trenutku, s obzirom na to da sama reč parenteza označava nešto što je dodatno, neku vrsta umetka u tekst i da razmišljajući gde je kontekst u koji se umeće ova knjiga, shvatio je da je ona umetnuta u srpsku književnost, odnosno da je ova zbirka cela u parentezi.

Dunja Ožegović je tokom promocije govorila o svojim književnim uticajima pomenuvši, između ostalih, Juditu Šalgo, Vojislava Despotova, Dubravku Ugrešić. Takođe se i kroz čitanje pesama iz zbirke, ali i njihovim tumačenjem osvrnula i na taj leksički nivo. „Polusloženice me najviše podsećaju na vajarstvo, jer kada neko izliva skulpturu želi sa tim da izvede nešto novo, uzimajući akt vajar teži da ga oblikuje na poseban način. Tako i pesnik može da uzme ruku, nogu i da govori o telu, propadljivosti, nestajanju, o tome koliko smo krhki, punoti i praznini”, kazala je Dunja.
Publika je osim u razgovoru o knjizi uživala i u Dunjinoj interpretaciji stihova iz „Parenteze” i osvrtom na vizuelni identitet knjige imajući u vidu da akademski slikar po obrazovanju i da je korice zbirke sama oslikala, dok je za dizajn i prelom teksta bio zadužen akademski grafičar Zoran Jureš. Naredna promocija ovog izdanja biće tokom 61. Disovog proleća u Čačku.

Ovoj promociji prethodilo je predstavljanje „plodova Čačanske rodne” – izdavačke delatnosti ustanova kulture Grada Čačka. Promovisana su kapitalna izdanja Umetničke galerije„Nadežda Petrović”, Međuopštinskog istorijskog arhiva, Narodnog muzeja, Kulturnog centra i Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis”, a o vrednim publikacijama govorili su Vladan Matijević, Milkica Miletić, Lela Pavlović,
Delfina Rajić i Bogdan Trifunović.

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.