Manastir Svetog Georgija u Mažićima: Tajne srpske hirurgije

Za ruševine ovog manastira, ako se izuzmu stručnjaci koji se bave srpskim srednjim vekom, u široj javnosti nije se znalo.

Ova bogomolja, čije se mesto gradnje u izvorima javlja pod tri imena Dabar, Orahovica i Mažići, svrstavala se, o čemu svedoči Studenički tipik, sredinom dvanaestog veka među šest najznačajnijih srpskih manastira. Studeničkim tipikom bilo je propisano da izboru studeničkog igumana prisustvuju igumani Đurđevih Stupova, Svetog Nikole u Toplici, Svete Bogorodice Gradačke, Svetog Nikole Končulskog, Svetog Nikole u Dabru (Pribojskoj Banji) i Svetog Đorđa iz Orahovice (Mažića) na Limu.

Manastir je postradao, po svoj prilici, posle 1240. godine. Poharali su ga Kumani u svom pohodu na Balkan. Obnovio ga je kralj Milutin.
U crkvi ispod amvona nađena su tri skeleta, a na ovom mestu sahranjuju se samo izuzetno važne ličnosti – crkveni velikodostojnici: episkopi i činom viši od njih ili ljudi vladarskog roda. Nije isključeno da su pokojnici koji počivaju u ovom grobu bili razlog što je kralj Milutin obnovio ovu crkvu. Inače, manastiri koje je tada obnavljao ili podizao kralj Milutin, uglavnom su se nalazili južno od linije Kosovo polje-Kosovska Mitrovica, a Mažići su dosta severnije.

Hram iz vremena obnove kralja Milutina bio je i spolja omalterisan i oslikan. Ovo su potvrdili ostaci fresko slikarstva na zapadnom zidu crkve, koji su kasnije pokriveni zidanjem priprate.Poslednje razaranje manastir je doživeo sredinom osamnaestog veka kada su ga domaći Turci i opljačkali, a od tada je bio zapusteo. Manastir Svetog Georgija u Mažićima se gotovo dva veka nalazio u ruševinama a obnovljen i osveštan je 2007. Crkva ima onakav izgled kakav je imala polovinom trinaestog veka kada ju je obnovio kralj Milutin.

Jednobrodna građevina sa karakterističnim okruglim kubetom predstavlja jednu od najstarijih bogomolja u ovim predelima. Po svojim arhitektonskim karakteristikama slična je obližnjem, nedavno obnovljenom manastiru Pustinji, Crkvi Svetog Ilije u Pribojskoj Banji, Žitinu, Kumanici… Što bi sve moglo da znači da je ona predstavljala „graditeljski uzor mnogih bogomolja“, neku vrstu obrasca za gradnju kasnije podignutih crkava u ovim predelima koje nose poseban pečat crkvenog graditeljstva starog raškog, ili limsko-drinskog sliva.

Na mestu gde je podignut manastir otkriveni su ostaci neznabožačkog kultnog mesta iz ranog bronzanog doba, 1900 godina pre Hrista. Arheolozi su pored praistorijskih nalaza na ovom mestu otkrili i jedan rimski nadgrobni spomenik iz trećeg veka posle Hristovog rođenja. Ima dosta grobova iz jedanaestoga i dvanaestoga veka, što sve ukazuje na to da je i pre dvanaestoga veka ovde postojala bogomolja. U vreme podizanja crkve posvećene sv. Đorđu, već je na ovom mestu postojalo groblje sa položenim kamenim nadgrobnicima. Neki od tih nadgrobnika su prilikom gradnje hrama, i kasnije priprate, ugrađeni u njihove zidove.

”Manastir Svetog Georgija u Mažićima imao je velike posede, sve što pogled obuhvata naokolo bilo je manastirsko. Bio je čuven po svom bogatstvu, o čemu svedoči i Evlija Čelebija koji ga je posetio 1664. godine. Manastir je na svom prostranom posedu tada imao oko pet stotina monaha. Svojim kupolama prekrivenim olovom, bogatstvom i redom koji je u njemu vladao, na Evliju je ostavio snažan utisak: „Manastir je bio ukrašen zlatnim i srebrenim kandilima, krstovima i umjetnički lijepo izrađenim skupocjenim lusterima. (…) Na jednom tronožnom krstu stoji Evanđelje. Okolo je tako ukrašeno raznovrsnim draguljima, da se sija kao svijetnjak, a vrijedi preko pedeset hiljada groša. U manastiru ima, dalje, jedna ćelija, u koju sam takođe želio da uđem i da je razgledam, ali mi siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da uđem.“

OTKRIVENA SREDNjOVEKOVNA BOLNICA

Manastir Svetog Georigija u Mažićima, što se ranije nije znalo, imao je bolnicu. Arheolozi su istražili deo zgrade na jugozapadnoj strani crkve. Drugi deo zgrade je na privatnom posedu i imovinski odnosi još nisu rešeni. Otkopane su prizemne prostorije zgrade koja je imala i sprat. Ta
prostorija je ćerpičom bila podeljena na tri dela, jedna veća i dve manje prostorije u koje je mogao stati po jedan ležaj. Veća prostorija mogla je služiti za lekarske intervencije. Nađeni su i delovi maltera sa tih zidova na kome su pismeni bolesnici, pre lekarskih intervencija, oštrim predmetima zapisivali molitve: Bože pomozi! je bila bolnica. Istražen je deo bolničkog zdanja, koji se posle otkopavanja urušio.

Od izuzetnog je značaja što su u istraženom delu bolnice nađeni srednjovekovni hirurški instrumenti kojima su se služili tadašnji lekari, verovatno monasi, obavljajući i složenije hirurške zahvate. Neki od tih instrumenata, gledano u evropskim okvirima, prava su retkost. Nađen je jedan instrumenat za vađenje stranih tela iz rana (metala, drveta), ali je mogao da posluži i za otvaranje lobanja i intervencije na mozgu (to je onaj najduži instrument na slici). Samo još dva takva instrumenta čuvaju se u evropskim muzejima. Pronađen je i skalpel za sečenje dugih kostiju, zatim, što je izuzetno zanimljivo, jedna vrsta okvira za naočare gde se uočljivi urezi u kojima je bilo staklo, što je navodi na pomisao da su se lekari služili uveličavajućim staklima kako bi što bolje osmotrili mesta na kojima je bila rana, ali možda i za neku vrstu lečenja vida.

U ovom delu bolnice otkrivena su i dva svećnjaka iz trinaestog ili četrnaestog veka izrađena od studeničkog mermera. Oni su verovatno služili u terapiji. Nedaleko od bolnice otkrivena je jedna lobanja na kojoj su vidljivi tragovi hirurške intervencije koja je bila urađena, a zatim je sečena kost počela da zarasta, tako da bolesnik nije umro neposredno posle lekarske intervencije.” (Izvodi su iz članka u ‘Pravoslavlju’)
(Instrumenti pronadjeni u Mažićima su za sada smešteni u manastiru Banja u Pribojskoj Banji, kao i stojeći svećnjaci koji su na slikama stavljenim ovde.)
Osnivanje bolnice pripisuje se Svetom Savi.

Istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja, prema onome što je do sada pronađeno i otkriveno i sudeći po tvrdnjama stručnjaka, govore da su Srbi još u 12. i 13. veku radili najsloženije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspešno.

Saznanja govore da su Srbi mnogo pre Nemaca, savremenije i uspešnije lečili ljude, a dokazano je i da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, takođe postojalo lečilište.

Arheolog Savo Derikonjić rekao je svojevremeno da je ono što je otkriveno nakon višegodišnjeg istraživanja zaista epohalno – u manastiru je postojala bolnica, a u njoj medicinski instrumenti, koji se ne razlikuju mnogo od današnjih.

Donedavno se mislilo da je čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, koji je boravio u manastiru u selu Mažići 1620. godine, preterivao u opisu onoga što je video i zatekao, ali arheološki nalazi to sve potvrđuju.

„Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. U njemu ima više od pet stotina kaluđera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Ušao sam u ovaj divni manastir da bih mogao pažljivo da ga razgledam. U njemu ima jedna ćelija u koju sam takođe želeo da uđem, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da uđem“, napisao je Čelebija u svom putopisu o boravku u manastiru Mažići kod Priboja.

Više je nego jasno i zašto kaluđeri nisu dozvolili Turskom putopiscu da uđe u jednu posebnu ćeliju.

„To je u stvari bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je brižljivo čuvana od radoznalaca. A Evlija Čelebija bio je i turski špijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme vladala ovim prostorima“, objašnjava Savo Derikonjić, arheolog.

„Ono što smo otkrili zaista je epohalno. Uz medicinske instrumente, preteče današnjih hirurških instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju od ovih savremenih, pronašli smo ostatke pokojnika istražujući do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod desetina njih vršeni u 12. i 13. veku, ali i kasnije, sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo složeni hirurški zahvati, poput vrlo složenih operacija na ljudskoj lobanji. Neki su lečeni, a nekima su vidane rane nakon teških bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih živeli nakon operacija još godinama. Prema našim procenama, oko manastirskog kompleksa je najmanje dve hiljade skeleta, a reč je uglavnom o onima koji su tu lečeni i operisani“, naveo je Derikonjić.

Samo na prostoru jedne sonde registrovano je više od sto skeleta različite starosti i pola. Na tim ostacima, posebno lobanjama pokojnika, vidljive su operacije, kod jednog je pronađeno liveno bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovačka denara iz sredine 13. veka.

„Pronašli smo instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom, koji potiče oko 1520. godine, ovaj instrument iz manastira Svetog Georgija je sedam milimetara duži od sačuvanog analognog primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim, mali hirurški šestar iz 15. veka, i viljušku za amputaciju iz 16. veka. Ono što je za nas bilo zaista začuđujuće i epohalan pronalazak su naočare „lenonke“, kakve je nosio čuveni „Bitls“ Džon Lenon. Ove naočare, kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiču iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Očigledno da je reč o najstarijim naočarama lenonkama“, istakao je Derikonjić.

nače, i svet je već pokazao veliko interesovanje za epohalna medicinska otkrića u manastiru Mažići, bila je planirana čak i izložba pronađenih predmeta i medicinskih instrumenata u Budimpešti, ali što zbog nedostatka para, ali i zastoja u nastavku istraživanja, ova otkrića koja menjaju istoriju medicine i u Evropi, ali i u svetu, ostaće još neko vreme tajna.

KAMENE KUGLE

Trinaest kamenih kugli, ponađene su pre dvadesetak godina u Pribojskoj Banji i selima Mažići, Kalafati, Čelice, Kratovo i Sastavci Najveća kugla nalazi se upravo u Mažićima, u neposrednoj blizini manastira. Teška je više od 17 tona i ima pravilan oblik diska, što je, kako stručnjaci smatraju, posledica prolaska kroz atmosferu i udara u Zemlju.

Vlada mišljenje da je reč o meteoritima, ali tek treba utvrditi njihovo poreklo. Moguće je i da su stvorene iznad magmatskih ognjišta, prilikom erupcije vulkana, pa ne mora da znači da su kosmičkog porekla. Najavljenim hemijskim analizama treba utvrditi sastav svake od njih.

U tekstu o kuglama se dalje, izmedju ostalog, kaze da su slicne kugle pronalažene i u blizini i nekih drugih manastira. Za kuglu u svom dvorištu (koja je na slici) rekoše nam dve srednjoškolke koje su nam otvorile crkvu. Rekoše da u potoku ima i jedna veća, ali sam tek naknadano, tragajući po Internetu našao više o njima pa i o onoj od 17 tona, tako da do nje nismo otišli.

Hramovna slava je sv. Georgije – Đurđic, 16. novembra.U manastirsku crkvu sveštenik dolazi jednom mesečno. Ključ od crkve drži domaćinstvo pored crkve i neko od članova otvara crkvu kad posetioci to zatraže. Manastir Svetog Georgija smešten je u najlepšem delu prostranog strmog živopisnog terasastog predela na kome se smestilo naselje Mažići, na levoj obali Lima (tj. veštačkog jezera), oko 14 kilometara severozapadno od Priboja.

#hirurgija, #manastir mažići

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.