Zbog  suše  i  visokih  temperatura  kukuruz  ugrožem, tvrde  poljoprivredni  stručnjaci

 Zbog  velike  vručine    i  nedovoljne  količine   vlage  kukuruz  je  prilično  ugrožen ,pa  će  veći  deo  nego  što  je  očekivano,  otići  u  silažu, a ostalo  će  ostati  za  branje ,  kažu  poljoprivredni  stručnjaci.  Procene  su  u  ovom  trenutku , ističu  , da  će  pad  prinosa biti  od  20  do  30  posto,  a ako  bi  se ovakvo  vreme  nastavilo  i  više.  Takođe , stručnjaci  savetuju  da se  ne  čeka  sa berbom ,  već  da se  ,,skida”  kukuruz  što  pre da  bi  se  parcele  pripremile  na vreme.  

     Dok  će  mnogi   poljoprivrednici  na  području  Moravičkog  okruga  ostati  bez očekivanog   prinosa   kukuruza,  Tomislav  Prelić  i  Baluge  ljubićke  ne brine  jer  utisci  sa  parcela  ,  kaže  , najavljuju  solidan  rod  bez  obzira  na veliku  žegu. On  pod  kukuruzom  ima 4 hekrata   na nekoliko  lokacija  i  do  sada je  zadovoljan   kako  je  poneo. ,,Tu  je negde  između  šest  i  sedam  tona bi  trebalo  da  bude  suvog  zrna,  a vidim  i  koji  su  zalivali  i  koji  nisu biće  kukuruz  slabe  strukture,  neće  zrno  završiti  vegetaciju  kako  treba,  biće  šturo,  sa  manje  hraniva, skroba,  belančevina,  proteina.  Čim  nije  završilo  vegetaciju  kako  treba ,  skratilo  je  zrno.  Znači  nećemo  u  ovoj  godini  imati  kukuruza  kako  treba ko  sretnih  godina”,  priča nam  Prelić.  

     Visoke  dnevne  temperature   loše  utiču  na ceo  živi  svet  pa  time  i  na životinje  i  biljke.  Iako  je  u  narodu  poznata  izreka  da  je  kukuruz  veliki  borac,  agronomi  kažu  ako  se  nastavi  ovakav period  prinos će  znatno  ići  ispod  očekivanja.  Z a sada  se  još  drži ističu   ,  ali  bez  navodnjavanja, koje  inače  nije   zastupljeno  na  području  Moravičkog  okruga rod  će  biti  za  20  do  30  posto  manji  , a možda  i  više. ,, Što  se  tče  vremenskih  uslova ,  gledano u  dužem  vremenskom  periodu  nisu  ovo  nikakvi  neobični  vremenski  uslovi.  Najsušnija  u  zadnjih  30-tak  godina  je  bila  2000. I  tada  je  izmereno  223 litra  padavina u  toku  godine.  Najkišovitija je  bila  2014.  godina kada  je  na  Zlatiboru  izmereno  oko  1440 litara  padavina  što  je  razlika  malte ne  sedam  puta  u  količini  padavina.  Kod  nas  je  uobičajeno  650  litara  padavina  na  godišnjem  nivou. Veliki  problem  je  taj  što  je  kod  nas  manjak  padavina   iz  meseca u  mesec   već  poslednjih  11  meseci.  Zima  je  bila  sušna  ,  nije  bilo  ni  snega .  U  proleće  smo  ušli  sa većim  deficitom  vlage  u  dubljim  slojevima zemlje.  Onda  je  iz  meseca  u  mesec  smanjena količina  od  tog  proseka  nekih  pet  do  deset  posto.  U  julu  je  palo  52  litra  kiše.  U  junu  oko  50,  a u  avgustu  37  litara kiše  do  sada . To  je  nekih  pet  do  sedam  litara  manje   padavina od  nekog  proseka.  Kada  se  to  udruži  sa ekstremno  visokim  temperaturama,  normalno  je  da to ima  velikog  uticaja na ceo  živi  svet,  ne  samo  na  biljke,  već  i  na ljude  i  životinje.  Trenutno  tamo  gde  postoje  zalivni  sistemi ,  tamo  gde  se  proizvodi  povrće,  nema  nikakvih  problema. Ali  u  suvom  ratarenju,  naročito  na kukuruzu  i  na krompiru,  ima dosta  problema.Krompir  je  uglavnom  tamo  gde  se  ne  zaliva završio  vegetaciju ,  a kukuruz,  pošto  znamo  da se  kod  nas vrlo  malo  zaliva  kukuruza,  je  prilično  ugrožen.  Možemo  očekivati  da  će  značajno  veći  deo  nego  što  je to  uobičajeno da  ode  u  silažu,  aono  što  je  kukuruza  na  dobrim  parcelama sa  boljom  mikro klimom  će  ostati  za  branje”,  kaže  Damljanović.  

     Naš domaćin  Tomislav Prelić  ističe   da iako  će  imati dovoljno  kukuruza i  drugih  žitarica  za  farmu  svinja,  uz  napomenu  da  zaliha  ima  od  prošle  ,  ali  i  od  2022.  on  nije  zadovoljan  bez  obzira  na znanje  i  iskustvo u  ovoj  oblasti.  Okasnio  je  ,  naglašava,    sa   jesenjim oranjem ,  a poranio  sa prolećnim .  Ne  utiče  ,  naglašava ,  na rod  kukuruza  optimalno  vreme  i  dvoljna  vlažnost  zemlje već  su  tu  i  drugi  faktori  koje  je  potrebno  sklopiti,  kako  on  kaže. ,, Kukuruz  je  tropska  biljka za  koju  treba  dosta  da  se  zna,  da  se  uloži i  da  bude  ratar vredan.Od  kraja,  od  strukture  zemljišta,  pripreme,  izbora  hibrida,  jedan  sklop. Ne sme  se  prepustiti  ni  jedna operacija slučaju.  Mora  sve  da  bude  na vreme  i  mora  da  se  razmišlja o  sklopu”,  priča  nam  poznati  poljoprivrednik iz  Baluge,  ljubićke.  Sa  posejanim  kukuruzom  na  četiri   hektara   Prelić  je  zadovoljan.  Tačno  je  ,  naglašava,  da je  potrebno  zalivanje,  ali ,  prema  njegovom   mišljenju  to  nije  dovoljno. 

     Savetodavac  Damljanović  podseća  da  je  ove  godine  kukuruz  posejan  nešto  ranije ,  opet  zbog  visokih  temperatura  i  zato  što  se  zemljište  zagrejalo  na 10  stepeni,  deset  do  15 ,  čak  i  20  dana  pre nego  što  je  trebalo. ,,Međutim”,  ističe,  problem  je  bio  što  su  se  pojavili  pozni  mrazevi koji  su  uticali  na propadanje  svih  useva  koji  su  bili  u  fazi jednog  dva lista u  porastu i  tada  je  došlo  do  presejavanja tih  parcela,  pa  su  gde  je  posejano  ranije  ,  a gde  još  nije  nikao  kukuruz,   on  je  u  dosta dobrom  stanju”,  rekao  je  savetodavac  Damljanović.  

      Ove  godine ,   zbog  brojnih  razloga  i   berba   kukuruza   ili  žetva  ako  se  taj  posao  bude obavljao  kombajnom  ,  započeće  dosta  ranije  nego  što  je    uobičajeno krajem  septembra  i  u  oktobru.  Na  žalost,   već  sada  je   moguće  kukuruz  skidati  sa  njiva  i  pripremati  parcele  za  druge  kulture,  kaže između  ostalog   savetodavac Damljanović .

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.