Prihranjivanje pčela i suzbijanje varoe , osnovne su operacije koje se obavljaju u pčelinjacima ovih dana. To su sada najvažnije radnje neophodne da bi se pčele pripremile za narednu sezonu jer je u poslednjih mesec dana bilo nedovoljno padavina zbog čega su morale da koriste zalihe. Ovo kažu pčelari uz ocenu ove godine kao izuzetno loše za pčele i pčelare kako u čačanskom , tako i u užičkom kraju. Osim toga , upozoravaju i na bezbroj falsifikovanog meda na tržištu naglašavajući da se jedino u , kako kažu , pravoj laboratoriji može proveriti kvalitet meda .
Neodgovarajuće vremenske prilike uzimaju danak i u pčelarstvu . Nema padavina , nema unosa polena i nektara, pčele su ostale bez hrane i morale su da koriste rezerve koje su imale. Takva situacija traje poslednjih mesec dana i pčelari su prinuđeni da obavljaju određene radnje kako bi pripremili pčele za narednu sezonu.
,, Sada je obavezna mera prihranjivanja i suzbijanja varoe . To su dve neophodne operacije kako bismo sačuvali pčele za narednu sezonu. Da kažem ovom prilikom da je ova godin a bila izuzetno loša za pčele i za pčelare. I to se svake godine ponavlja . U vremenu cvetanja bagrema imali smo jak mraz . Nakon toga počela je kiša da pada tako da pčele u našem regionu nisu prikupile ništa meda od bagrema. Tamo gde bagrem nije cvetao pre mraza u Dragačevu ili na većim nadmorskim visinama 600, 700 metara tamo je nešto bilo bagremovog meda i bilo je ceđenja. Međutim, kod nas ovde nije bilo, livadskog takođe. Dakle i ova godina izuzetno loša, a ulaganja su velika“, kaže prof. Svetomir Stamenković, pčelar iz Banjice.
Ovogodišnjim prinosom meda nezadovoljan je i pčelar Milan Milivojević iz sela Šljivovica. On se pčelarstvom bavi od 2000. Godine i pamti zlatni period u vrcanju meda koji je trajao sve do 2015. Onda su naile loše godine za ovu oblast kada je vreme stalno bilo u raskoraku sa potrebnim uslovima za pčele.
,, Kada treba da bude kiša , ono je suša, kada treba da bude sušno ono je kišno, sve što ne ogdovara pčeli. Tako da poslednjih par godina , sve je nepovoljno za pčele“, ističe Milan Milivojević, pčelar iz Šljivovice.
Pčelari su optimisti i nadaju se da će svaka naredna sezona biti bolja od prethodne. Profesor Stamenković kaže da su ulaganja u pčele velika . Ako nema dovoljno hrane u košnici ona se mora obezbediti preko sirupa. Daje se šećer da bi pčele opstale. On dalje ističe da će ovi vredni i važni insekti naročito za voćarstvo , ako budu povoljni uslovi u narednom periodu i ako bude cvetanja korova nešto hrane i prikupiti. ,,To je nedovoljno. Prihranjivanje se mora nastaviti sve do onog trenutka dok nema dovoljnih količina sirupa , odnosno meda, a to pčelari utvrđuju pregledom. Ako se utvrdi da ima dovoljno hrane onda se završava sa prihranom koju bi trebalo završiti do kraja avgusta i ne bi trebalo produžavti. Lečenje se nastavlja sve do jeseni, praktično do novembra kada se daje oksalna kiselina“, detaljno objašnjava aktuelne radove u narednom periodu u pčelarstvu.
Osim vremenskih prilka koje poslednjih godina ne idu na ruku pčelarima , postoje i drugi problemi u pčelarstvu. Kako motivisati mlade da se bave ovom delatnošću , jedan je od njih. Za potrošače još je veća briga kako kupiti pravi med , da nije falsifikovan , da ne sadrži dodatke koji utiču na kvalitet. ,, Pravi med je kada dođete kod pčelara i prisustvujete ceđenju meda.Kada se uzme iz košnice , a sve što mi predamo, pa ga onda prefiluju posle toga , tu više nema meda . Skoro je bila tržišna inspekcija u velikim marketima. Od 20 i nešto uzoraka, samo jedan ili dva su bili pravi , adru nisu prošli kontrolu“, priča nam Milivojević.
Kada je reč o ceni. Ona ne prati kvalitet . Razlikuje se od kraja do kraja . Milivojević navodi primer Prijepolja gde kilogram meda košta 1500 dinara, u Bijelom Polju 2000, i dalje prema Crnoj Gori je još skuplji i kilogram je 20 evra.
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Vreme za prihranjivanje pčela ". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Za sve naše klijente odobravamo posebne mesečne popuste i akcije kao i stalne popuste za penzionere, lica sa troje i više dece kao i za nezaposlena lica, popust 28%.
U našim poslovnicama u Bavaria centar Preljina i Bavaria Team Čačak, Vašu registraciju mozete platiti na više mesečnih rata putem čekova gradjana, putem administrativne zabrane.
Na osnovu izjava privrednika u školskoj 2024 /25, na nivou Srbije zahtev za obrazovanje po dualnom modelu podnelo je više od 4 400 učenika za u sistem dualnog obrazovanja
Turistička organizacija Zlatibor planira da napravi zimsku pauzu u radu kampa koristiti za promotivne aktivnosti i učešće na specijalizovanim događajima sajmovi
Prihranjivanje pčela i suzbijanje varoe , osnovne su operacije koje se obavljaju u pčelinjacima ovih dana. To su sada najvažnije radnje neophodne da bi se pčele pripremile za narednu sezonu jer je u poslednjih mesec dana bilo nedovoljno padavina zbog čega su morale da koriste zalihe. Ovo kažu pčelari uz ocenu ove godine kao izuzetno loše za pčele i pčelare kako u čačanskom , tako i u užičkom kraju. Osim toga , upozoravaju i na bezbroj falsifikovanog meda na tržištu naglašavajući da se jedino u , kako kažu , pravoj laboratoriji može proveriti kvalitet meda .
Neodgovarajuće vremenske prilike uzimaju danak i u pčelarstvu . Nema padavina , nema unosa polena i nektara, pčele su ostale bez hrane i morale su da koriste rezerve koje su imale. Takva situacija traje poslednjih mesec dana i pčelari su prinuđeni da obavljaju određene radnje kako bi pripremili pčele za narednu sezonu.
,, Sada je obavezna mera prihranjivanja i suzbijanja varoe . To su dve neophodne operacije kako bismo sačuvali pčele za narednu sezonu. Da kažem ovom prilikom da je ova godin a bila izuzetno loša za pčele i za pčelare. I to se svake godine ponavlja . U vremenu cvetanja bagrema imali smo jak mraz . Nakon toga počela je kiša da pada tako da pčele u našem regionu nisu prikupile ništa meda od bagrema. Tamo gde bagrem nije cvetao pre mraza u Dragačevu ili na većim nadmorskim visinama 600, 700 metara tamo je nešto bilo bagremovog meda i bilo je ceđenja. Međutim, kod nas ovde nije bilo, livadskog takođe. Dakle i ova godina izuzetno loša, a ulaganja su velika“, kaže prof. Svetomir Stamenković, pčelar iz Banjice.
Ovogodišnjim prinosom meda nezadovoljan je i pčelar Milan Milivojević iz sela Šljivovica. On se pčelarstvom bavi od 2000. Godine i pamti zlatni period u vrcanju meda koji je trajao sve do 2015. Onda su naile loše godine za ovu oblast kada je vreme stalno bilo u raskoraku sa potrebnim uslovima za pčele.
,, Kada treba da bude kiša , ono je suša, kada treba da bude sušno ono je kišno, sve što ne ogdovara pčeli. Tako da poslednjih par godina , sve je nepovoljno za pčele“, ističe Milan Milivojević, pčelar iz Šljivovice.
Pčelari su optimisti i nadaju se da će svaka naredna sezona biti bolja od prethodne. Profesor Stamenković kaže da su ulaganja u pčele velika . Ako nema dovoljno hrane u košnici ona se mora obezbediti preko sirupa. Daje se šećer da bi pčele opstale. On dalje ističe da će ovi vredni i važni insekti naročito za voćarstvo , ako budu povoljni uslovi u narednom periodu i ako bude cvetanja korova nešto hrane i prikupiti. ,,To je nedovoljno. Prihranjivanje se mora nastaviti sve do onog trenutka dok nema dovoljnih količina sirupa , odnosno meda, a to pčelari utvrđuju pregledom. Ako se utvrdi da ima dovoljno hrane onda se završava sa prihranom koju bi trebalo završiti do kraja avgusta i ne bi trebalo produžavti. Lečenje se nastavlja sve do jeseni, praktično do novembra kada se daje oksalna kiselina“, detaljno objašnjava aktuelne radove u narednom periodu u pčelarstvu.
Osim vremenskih prilka koje poslednjih godina ne idu na ruku pčelarima , postoje i drugi problemi u pčelarstvu. Kako motivisati mlade da se bave ovom delatnošću , jedan je od njih. Za potrošače još je veća briga kako kupiti pravi med , da nije falsifikovan , da ne sadrži dodatke koji utiču na kvalitet. ,, Pravi med je kada dođete kod pčelara i prisustvujete ceđenju meda.Kada se uzme iz košnice , a sve što mi predamo, pa ga onda prefiluju posle toga , tu više nema meda . Skoro je bila tržišna inspekcija u velikim marketima. Od 20 i nešto uzoraka, samo jedan ili dva su bili pravi , adru nisu prošli kontrolu“, priča nam Milivojević.
Kada je reč o ceni. Ona ne prati kvalitet . Razlikuje se od kraja do kraja . Milivojević navodi primer Prijepolja gde kilogram meda košta 1500 dinara, u Bijelom Polju 2000, i dalje prema Crnoj Gori je još skuplji i kilogram je 20 evra.
Napiši komentar
komentari
Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena * zvezdicom. Info Press zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare koji sadrže govor mržnje, uvrede i psovke, kao i komentare koji se ne odnose na vest, ne objavljujemo.
Spisak dosadašnjih komentara za članak "Vreme za prihranjivanje pčela ". Podelite vaše mišljenje sa nama. Pošaljite komentar klikom na dugme - napišite komentar.
Izdajem radionicu za mehaničarske usluge sa 4 dizalice u užem centru grada. Izdajem radionicu za limarsko- farbarske usluge sa komorom u užem centru grada. Informacije možete dobiti na: 062/162 1111
Izdajem stan stan u kvalitetnoj novogradnji kog hotela Morava u Čačku. Stan je kompletno namešten, površine 35 m2. Informacije možete dobiti na: 064/ 148 03 77 064 /510 78 33
Na osnovu izjava privrednika u školskoj 2024 /25, na nivou Srbije zahtev za obrazovanje po dualnom modelu podnelo je više od 4 400 učenika za u sistem dualnog obrazovanja
Ovaj web sajt koristi kolačiće kako bi izvršavao određene funkcionalnosti, te radi analize poseta i prilagođavanja sadržaja. Načini prikupljanja, obrade i upravljanja ličnim podacima, definisani su dokumentom Politika privatnosti.
Obavezni kolačići
Obavezni kolačići su oni koji omogućavaju neometan rad sajta. Drugačije se nazivaju i funkcionalnim kolačićima. Njihovim isključivanjem ispravan rad ovog sajta ne bi bio moguć, te se oni nalaze u ovoj kategoriji obaveznih.
Ukoliko isključite ove kolačiće, nećemo biti u mogućnosti da zapamtimo vaša podešavanja privatnosti i obaveštenje o kolačićima biće iznova učitano na svakoj stranici koju posetite.
Analitički i marketinški kolačići
Ovi kolačići nam omogućavaju da prikupimo podatke o načinima korišćenja sajta i dalje unapređujemo sajt, kako bismo mogli da pružimo korisne i kvalitetne informacije, te pozitivna i personalizovana korisnička iskustva.
Molimo vas odobrite obavezne kolačiće kako bismo mogli da upamtimo vaša podešavanja.