Najmanje 80.000 radnika na
građevini, pomoćnih barmena i konobara, bebisiterki, spremačica i sličnih
profesija radi na crno. Najčešći razlozi zbog kojih poslodavci i ne razmišljaju
o tome da ih prijave su visoki troškovi, komplikovana procedura i nedovoljno
fleksibilan način ugovaranja, pokazala je analiza NALED-a i Nemačke razvojne
saradnje o mogućnostima proširenja sistema pojednostavljenog angažovanja
radnika na sezonskim i povremenim poslovima koji trenutno funkcioniše samo u
poljoprivredi.
Od ukupnog broja zaposlenih u
Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u
turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i
pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono
osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.
– Jedan od načina da se ovi radnici uvedu u legalne tokove i time zaštite
njihova prava, jeste da se pojednostavljena procedura prijave sezonaca putem e-portala
ili onlajn aplikacije proširi na druge delatnosti. Za godinu i po dana od kada
je uveden ovaj sistem u poljoprivredi, broj prijavljenih sezonaca je porastao
više nego 10 puta – sa 3.500 na oko 42.500 radnika. To je ogroman uspeh i
primer dobre prakse koji se uz određena prilagođavanja može primeniti i u
drugim sektorima– rekla je šefica Jedinice za hranu i poljoprivredu u NALED-u
Tisa Čaušević.
– Nemačka razvojna saradnja
podržala je uvođenje elektronske prijave sezonskih radnika kako bi se povećale prilike
za zapošljavanje i smanjila siva ekonomija. Naša analiza je pokazala da su ostvareni
značajni pozitivni efekti za sve zainteresovane strane – poslodavcima su
smanjeni troškovi angažovanja sezonaca i skraćena procedura prijave i odjave sa
pet sati na pet minuta, dok su radnici dobili pravo na penziono i osiguranje od
povrede na radu. Takođe ne smemo zaboraviti da je država dobila efikasniju administraciju
i ostvarila četiri miliona evra dodatnih budžetskih prihoda na osnovu poreza i
doprinosa. Zato u partnerstvu sa NALED-om želimo da podržimo replikaciju ovog
modela na druge sektore i na ostale zemlje Zapadnog Balkana – navodi Zoran
Jakovljev, projektni menadžer u GIZ-u.
Neformalno
zapošljavanje jedan je od ključnih
generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se
obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji
trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do
šest meseci, a tek njih 16% angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000
njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.
Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje
se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena,
kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim
vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih
komplikovana i skupa.
Slično je i sa radnicima za pomoć
u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za
više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se
procenjuje da 37% njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla,
zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane,
povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno
ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti
troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.
Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko
opterećenje rada. Zaugovor
o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara
za poreze i doprinose. Primer sezonskog online angažovanja radnika u
poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po
svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a
radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od
povrede na radu.
Nalazi analize pokazuju i da u
Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno,
ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika.
Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih
sakupljača, uz uvođenje podsticaja: radnici ne bi gubili status nezaposlenih,
mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20%, država bi mogla da im
uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost
korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.