U 2024. zabeležen pad spoljnotrgovinske razmene privrede Moravičkog okruga

Srbija u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, ali je  uvoz brže rastao od izvoza. Ukupna spojnotrgovinska razmena zemlje povećana je  za 4 odsto, pri čemu je izvoz povečan za 1,8 odsto , a uvoz za 5,9 odsto. U isto vreme  Moravički okrug  beleži manji pad spoljnotrgovinske razmene u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.

MO je u 2024. ostvario izvoz manji za 7 odsto u odnosu na 2023, dok je uvoz manji za 1,2 odsto. Najveći pad u izvozu je u  Gornjem  Milanovcu i to  za 23,4 odsto, a u Čačku za je 2,6 odsto, dok su ostale dve opštine ostale na približno istom nivou kao i 2023. Izvoz čačanske privrede u prethodnoj godini bio je u vrednosti od oko 400 miliona evra, dok je uvezeno robe u vrednsti od 632 miliona evra, pri čemu je uvoz povećan za od 1,6 odsto. 

„Gornji  Milanovac je imao značajniji pad izvoza koji je iznosio 115 miliona evra, dok je uvoz bio u vrednosti  104 miliona evra.Opština  Lučani beleži manji pad izvoza 88 miliona, a uvoz je 55 miliona evra i to je povećanja od 15 odsto. Ivanjica beleži manji pad izvoza koji je iznosio 88 miliona ,a uvoz 64 miliona evra. Sve četiri opštine ostvarile su mali pad izvoza što je i očekivano  imajući u vidu situaciju u okruženju i u EU, globalne ratove kao i probleme u plasmanu naših proizvoda”, ističe Gorana Tanasković  Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga.

Najveću spoljnotrgovinsku razmenu Čačak beleži i dalje sa Nemačkom na koju se odnosi trećina ukupnog izvoza. Podaci pokazuju da je u 2024. Izvoz smanjen za 6,7 odsto u osnosu na  godinu dana ranije. Posle Nemačke, najveći spoljnotrgovinski partner Čačka u prošloj godini je BiH mada se i sa tom zemljom beleži pad u spoljnotrgovinskom poslovanju, sledi  Rumunija, koja je sve značajniji partner Čačka,i sa kojom je povećana razmena za čak 40 odsto i Crna Gora. Uvoz je i dalje najveći iz Republike Češke iz koje se uvoze automobili i oprema za automobilsku inndustriju, Turska, Italija, Nemačna.

„U izvozu dominiraju isti proizvodi kao i u 2023. A, došlo je i do povećanja izvoza prehrambenih proizvoda za 16 odsto, kao i kaučuka , drveta i hartije, a najveći pad u izvozu beleže proizvodi od tekstila, odeća i obuća, potom prozvodi od metala, gvoždja, čelika, aluminijuma, kao i kotlovi, mašine i uredjaji”, kaže Gorana Tanasković.

Opština  Gornji Milanovac  beleži značajan pad spoljnotrgovinske razmene , pre svega izvoza, pored ostalog i zbog preseljenja sedišta kompanije Svislajon Takovo koja se bavila izvozom prehrambenih  proizvoda, dok povećanje izvoza beleži  kod  hemijskih i plastičnih proizvoda . Značajno učešće u izvozu iz te opštine imaju proizvodi od metala, dok se uvozi  je plastika, hemija, ekstrakti za šštavlejnje i dr.   Gornjomilanovačka privreda posluje najviše sa zemljama iz okruženja i SAD, Nemačkom i Kinom.

I opština Lučani beleži manji pad izvoza od 0,3 odsto . Najveću poslovnu  saradnju, ta opština, ima sa  zemljama iz okruženja,zatim sa  Velikom Britanijom, Kinom, Turskom. U izvozu dominira prehrana , pre svega voće sa ostvarenih 21 milion evra, plastične mase, ekstrakti za štavljenje.  Sa druge strane uvozi se plastika, ekstrakti za štavljenje i bojenje kože i ti proizvodi učestvuju u ukupnom uvozu sa 27 odsto pri čemu beleže stalni rast uvoza.

Ivanjica  je zadržala nivo izvoza kao u 2023, a najveći spoljnotrgovinski  partneri su Nemačka, Crna Gora, Kina i UAE. U izvozu  dominira  drvo i proizvodi  od drveta sa 29 miliona evra. Smanjenje izvoza beleži tekstilna industrija i vozila, a rast izvoza beleže prehrambeni proizvodi, pre svega voće i proizvoda od čaja, začina i kafe.

„Obzirom  na situaciju koja je uticala na poslovanje domaće privrede možemo biti zadovoljni ostvarenom spoljnotrgovinskom razmenom. Došlo je do pada spoljnotrgovinske razmene pre svega u opštini Gornji Milanovca, dok su ostale opštine uspele da ostvare gotovo isti nivo spoljnotrgovinskog poslovanja u odnosu na 2023. godinu. Kako će biti u 2025. budući da imamo neizvesne situacije i mogućnost snabdevanja neophodnih energenata i kako će to uticati na proizvodnju  i izvoz videćemo tokom godine. Već sada imamo  odredjene probleme, ali se nadamo da će to privreda uspeti da reši”, ističe Gorana Tanaskovič.

Časopis  Makroekonomske analize i trendovi objavio je nedavno da je  Srbija u 2024. godini bila jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, kao I da  je uvoz brže rastao od izvoza, a inflacija u decembru bila niža samo od inflacije u dve zemlje EU, Mađarskoj i Rumuniji,  Industrijska proizvodnja je u Srbiji prošle godine, uvećana za 3,1 odsto, a prerađivački sektor  za  4,7 odsto.

#moravičkiokrug, #privreda, #spoljnotrgovinskarazmena

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.