Rod  kajsije  u  Miokovcima  manji  za  30 posto

Manji  prinos  kajsije   za  oko  30  posto  u  voćnjacim a Miokovaca,  niska  otkupna  cena  i  nedostatak  radne  snage,  kratak  je  raport  iz  zasada  ovog  voća  na  kraju  berbe.  Zbog  otkupne  cene  od  60  dinara  po  kilogramu,  proizvođač  Branko  Tomić  odlučio  se  da  gaji  konzumnu  kajsiju   koju   prodaje    dva  i  po  puta skuplje.  Za sada  ne  planira  da  poveća  proizvodnju  ukoliko  se  ne  poboljšaju  uslovi  n a tržištu.  

     U   Miokovcim , čačanskom  kraju  nadaleko  poznatom  po  proizvodnji  kajcije ,  odavno  su  prošla srećna vremena kada  su  voćari  na kraju  sezone  zadovoljno  trljali  ruke.  I  dobar  prinos ,  odličan  kvalitet,  a cena  još  bolja.  Sada  se  samo  sećaju  tog  perioda.  Zbog  loših  vremenskih  prilika  ove  godine   rod  ovog  popularnog  žutog  zlata  manji  je  za  oko  30  posto,  priča voćar  Branko  Tomić. ,, Ove  godine  je  kajsija  delimično  rodila  na području  Miokovaca.  Jedan  deo  sela  oštetili  su  pozni  prolećni  mrazevi,  dok  je  kasnije  bilo  grada.  Oni  koji  se  više  bave  proizvodnjom  kajsije  kažu  da  je  rod  manji  za  oko  30  posto na području  Miokovaca”,  kaže  Tomić.     

       Tomić   u  zasadu  ima oko  1500 stabala  kajsije.   Proizvodnja  ovog  voća  nije  mu  primarni  izvor  prihoda  ,  a da  jeste  kaže  ,  teško  bi  obezbedio  i  osnovne  uslove  za  egzistenciju  s obzirom  na  nisku  otkupnu  cenu  koja  iznosi   60  dinara  po  kilogramu. ,, Cena  je  niska  s  obzirom  da  je  na  nivou  Srbije  manje  kajsija  za  oko  20 do  30  posto .  Svih  ovih  godina unazat bilo  je  poremećaja pariteta  na tržištu .  Gledajući  koliko  košta  repromaterijal,  đubrivo ,  gorivo ,  radna  snaga,  a cena kajsije  pada dole.  Cena kajsije  je  60  dinara  po  kilogramu i  sami  možete  da  procenite ,  u  odnosu  n a druge  proizvode  i  poljoprivredne  i  nepoljoprivredne,   da li  je  to  dovoljno.  Prema mojem  mišljenju  to  je  jako  nisko.  To  je  pocenjivanje  proizvođača”,  priča  Tomić.  On  podseća  da  je  2001.  cena nafte  bila oko  36  dinara,  a  kajsije  oko  30  dinara. ,,Sada nam treba  oko  tri  i po  kilograma  industrijske  kajsije  za  litar  nafte”,  iznosi  kalkulaciju  naš  sagovornik .        

      Poučen  iskustvom  komšija  koji  prodaju  kajsiju  za  industrijsu  prertadu  po  jako  niskoj  ceni  i  ostvaruju  malu  dobit  ,  on  se  opredelio  za  konzumnu  i  mnogo  bolje  zarađuje  . ,, Opredelio  sam se  da  proizvodim kajsiju  konzumnu  koja je  namenjena  izvozu  i  postiže  se  cena koja  je  dva  i  po  puta  veća  nego  on a namenjena industriji. Kroz  tu  cenu  možemo  da kažemo  da je  donekle  opravdana proizvodnja. Za industrijsku  cenu  nema nikakve  računice.  Trudim  se da radim  manju  površinu,  da postignem  bolju  cenu  tako  da bih  imao  računicu”,  ponavlja naš  sagovornik .   

     Uz   postojeće  probleme   Tomić  kao  i  drugi  voćari  muku  muči  sa  beračima . Z a ovu  sezonu  obezbedio  ih  je  u  okolini  Kragujevca.  ,, Vidite  koliko  su  udaljeni  Miokovci  i  Kragujevac.  Bliže  nisam  mogao  da  nadjem.  Ove  godine  poklopila  se  i  berb a  borovnice.  Manjak  je  radne  snage i  tek  će  se  osetiti”,  reči  u  Tomića.  

      Za  prosperitet  sela  i   bolji  položaj  poljoprivrednika  Tomić  smatra  da  je  neophodan   bolji  tretman  stanovnika  koji  žive  u  ruralnom  području.  Obišao  je  kaže  celu  Evropu  i  video  da  nema  razlike  između  života  na selu  i u  gradu.  Taj  model  ,  naglašava ,  i  naša  zemlja trebalo  bi  da  primeni  pa  ne  bilo  problema  ni sa otkupnom  cenom  voća ,  ni  sa radnom  sbagom ,  dok  su  vremenske  prilke  faktor  na  koji  ne  može  da se  utiče . 

#čačak

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.