Početak radova na izgradnji nove toplane na biomasu i lako lož ulje u Priboju, trebalo bi da počne na proleće naredne godine, rekao je za eKapiju zamenik predsednika Opštine Saša Vasilić.
Kako je objasnio svi korisnici koji su se grejali na mazut, preći će na grejanje drvenom sečkom, po izgradnji toplane, čiji je okvirni rok za završetak radova 2022. godine.
“Međunarodni tender za izvođače radova trebalo bi da bude raspisan krajem septembra, ili eventualno u oktobru ove godine, a uporedo KfW banka i Ministarstvo rudarstva i energetike koje će raspisati ovaj, oglasiće i tender za zamenu kompletnog gradskog toplovoda i podstanica“, rekao je za portal Vasilić.
Inače, kako se navodi u dokumentaciji, u sklopu prizemnog objekta, ukupne površine 1.582 m2, koji će služiti za smeštaj kotla i svih pomoćnih sistema kotlarnice, predviđen je i prostor za dnevno skladištenje. Noseća konstrukcija kotlarnice planirana je kao čelična konstrukcija, a konstrukcija dnevnog skladišta kao armirano betonska.
Nova toplana nalaziće se u jugozadnom delu u naselju Novi Priboj, u neposrednoj blizini sportske dvorane. Urbanističkim projektom predviđeno je rušenje dva pomoćna objekta – barake a projektom je planirana i interna saobraćajnica koja će povezati objekat kotlarnice i skladišta sa glavnom saobraćajnicom.
Naime, u okviru parcele predviđeno je da se obezbedi prilaz za vozila koja će pretakati lož ulje u pogonski podzemni (ukopani) rezervoar koji je predmet projekta. Takođe, predviđeno je da se obezbedi i saobraćajnica za pristup vatrogasnim vozilima kao i teretnim vozilima koja će dovoziti biomasu za potrebe kotlarnice.
Obrađivač projekta za izgradnju toplane je firma Arhi-dom projekt Priboj a projektant firma Ensol iz Beograda, navodi se u urbanističkom projeku koji je na javnom uvidu do 16. septembra u zgradi Opštinske uprave Piriboj.
Izgradnja toplane u Priboju je u okviru projekta Ministarstva rudarstva i energetike “Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase”, koji za cilj ima da što više gradskih toplana u Republici Srbiji pređe sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase ili termalne energije kao energenta. Toplane na biomasu dobiće 12 gradova i opština u Srbiji.