Crvena ranka i druge sorte šljive od kojih se samo proizvodi rakija u čačačnski kraj se vraća na velika vrata , kažu stručnjaci za voćastvo. Jedan od razloga je velika potražnja , ali i prednosti koje imaju u proizvodnji rakije u poređenju sa drugim sortama. U poslednje dve tri godine u čitavoj Srbiji posađeno je na stotine hiljada hektara crvene ranke i ona se već adaptirala na promenljive uslove što je prilično značajno za proizvodnju rakije.
Stare sorte šljive poput crvene ranke, bez koje se nije mogla zamisliti ni jedna kuća, dugo vremena unazad bile su zaboravljene i prepuštene praktično stihijskom uništavanju. Ove sorte su se uglavnom koristila na gazdinstvima za proizvodnju rakije. Imajući u vidu njihove karakteristike kada je reč o rakiji , na sreću, ponovo se vraćaju . Potražnja za njima je izuzetno velika u poslednje vreme , kaže dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku. Zbog aktuelnosti na tu temu je govorio dr Glišić i na Zimskoj školi za poljoprivredu održanoj u Požegi.
,, Sada se počinju vraćati euforično , stihijski. Ogromna mera toga je koliko se to traži . Tema je bila baš koliko te rakijske . Tema je bila baš u tom pravcu: kako da te stre rakijske sorte vratimo na ispravan način , da skrenemo pažnju na neke glavne probleme. Govorio sam o tome d ate stare rakijske sorte imaju probleme, kao što su oprašivanje, oplodnja , zatim su problemi sa rezidbom. Navikli smo da režemo čačansku lepoticu, rodnu , stenlej . Ne može se to isto prepisati na te stare sorte, one uglavnom zahtevaju neku blažu rezidbu I rezidbu u toku vegetacije. Zimsku rezidbu skoro izbaciti. Rakijske sorte šljive su rakijske , samo im ime kaže, rakijske I nemaju alternative. Ako vam je cilj da imate šljive. One nisu namenjene za neku drugu preradu , za sušenje recimo”, kaže dr Ivan Glišić sa Agronomskog fakulteta u Čačku.
Potražnja za starim sortama šljive u Srbiji bila je intenzivna naročito poslednje dve godine. Podignuti su zasadi u svim krajevima gde se proizvodila rakija pa se praktično ostalo bez i jedne sadnice, kaže dr Glišić navodeći da se sigurno radi o stotinama hiljada hektara zasada.
,, Ovo su sorte koje su odomaćene na ovim prostorima. Samim tim su se I adaptirale na neke uslove. Sorta koja zri relativno rano, krajem jula, izbegne velike vrućine. Jasno je da dok su mlada stabla nedostatak vode itekako može napraviti štete . Tako da je akcenat na tome da nedostatak vode može ugrožiti proizvodnju , a kasnije će se na neki način nositi sa tim problemom “, rekao je Glišić.
Naš sagovornik kaže da od crvene ranke i drugih rakijskih sorti koje su razmnožene izdancima ne možemo očekivati rod pre četvrte pete godine sa prinosom od 4-5 kilograma po stablu. Od osme godine prinos je 30- tak kilograma po stablu ili 20 do 30 tona po hektaru.