Prijepolje – Sitno se odbrojava do spremanja zimnice, a početkom septembra neprikosnovena kraljica na svakoj pijaci postaje paprika.
Njegoš Stojadinović iz Prijepolja u dolini pored Lima uzgaja ovo povrće na oko četiri hektara i ove godine očekuje rod od preko 30 tona, koji će pronaći put do domaćih ali i do stranih kupaca.
“Godina je bila sušna, ali kako je moja plantaža smeštena pred Lima, to se nije odrazilo na rod. Loši vremenski uslovi su desetkovali samo oko 10 odsto zasada. Mogu slobodno reći da je paprika baš ove godine rodila kao nikada ranije i kad su u pitanju količina i kvalitet. Potražnja za ovim povrćem je kao i svake godine ogromna, a plasman je svakako već obezbeđen”, rekao je za Njegoš za Rinu.
Ovaj mladi čovek pre 12 godina doneo je najvažniju odluku u životu. Rešio je da ostane na svojoj zemlji i da poljoprivreda bude njegovo životno opredeljenje, jer kako kaže, čovek je najjači kad je svoj na svome. Povećanje površine zasada diktirala je tražnja, koja je bila svake sezone veća zahvaljujući kvalitetnim plodovima.
“Tačno formirana cena znaće se nakon prvog septembra, sada je sve u nagoveštaju. Trenutno se kreće od 130 do 200 dinara, a kod mene konkretno cena je 150–160 dinara po kilogramu. Nakon što sezona krene u septembru, cena može biti samo još veća”, otkriva Njegoš.
Paprika je, kaže Njegoš, veoma zahtevna kultura, ali ako se sve uradi na vreme, uspeh je zagarantovan. Paprika iz njegovih zasada prodaje se u Nemačkoj, zemljama regiona i širom Srbije, a tražnja se u poslednjih nekoliko godina povećala zahvaljujući društvenim mrežama. Kako se dobar glas daleko čuje, ovaj prijepoljski mladi domaćin nije imao problem sa pronalaskom radne snage.
“Imam svoje stalne berače i to je veoma važno. Kod mene rade žene koje su u radile u loklanim firmama i ostale bez posla. Vredne su i poštene, a ja se trudim da budem maksimalno korektan kad je u pitanju isplata. Plaćene su 400 dinara po satu i imaju obezbeđenu hranu i prevoz. Jako je teško pronaći dobre berače, jer od toga mnogo zavisi”, rekao ovaj poljoprivrednik.
Za Njegoša Prijepoljci imaju samo reči hvale i tvrde da takvog radnika nema u 100 sela. U tri sata je u njivi, zaliva, okopava, tu je od jutra do mraka, ali fali mu, kako kaže, jedna mlada da ga prati, ne mora da kopa, samo da ga bodri. Još uvek nije pronašao ženu svog života, ali se nada da će mu se sreća i na tom planu osmehnuti.