Ostoja Mijailović je srpski preduzetnik, generalni direktor i vlasnik kompanije „British Motors“ i široj javnosti nešto poznatiji kao predsednik Košarkaškog kluba Partizan.
Zato smo ga pitali kolika je razlika biti na čelu jedne firme kao što je British Motors i rukovoditi jednim sportskim klubom.
„U životu, ako ne postavite ciljeve, nikada nećete ni stići do njih. Ako hoćete rezultate, morate biti posvećeni poslu, bio to sport ili privatni biznis. U tom smislu, pozicije su slične; ako vodite tim, vodi vas vizija, sprovodite strategiju i taktiku koja proizilazi iz toga. Razlika je u dinamici posla, alatima i načinima na koje organizacije funkcionišu. Mogu da kažem da sam na upravljanje sportskim klubom primenio znanja i veštine stečene u British Motorsu i kompanijama kojima sam upravljao pre toga. Sada znanja koja stičem u KK Partizan veoma često mogu da primenim u British Motorsu“, kaže Mijailović i dodaje:
„Negde sam pročitao kako uspešni lideri znaju da biti stalno i iznova bolji, uspešniji i drugačiji od drugih postaje sve više sportska disciplina nego profesionalna veština. Zato ne čudi činjenica da veštiji lideri svoju ulogu menadžera posmatraju prvenstveno kao ulogu selektora, vođe tima koji pobeđuje. Utoliko su moje dve uloge isprepletene i potvrđuju ono u šta verujem, a to je da aktivno bavljenje sportom gradi plemenite i liderske osobine.“
Koje veštine treba da ima jedan direktor kompanije u auto-industriji? Da li su te veštine drugačije od direktora u drugim industrijama (bankarstvo, telekomunikacije i sl.)? Imaju li nešto zajedničko?
Veštine upravljanja su uvek iste. Imate kapacitet, znanje, iskustvo i veštine koje su neophodne za upravljanje. Ono što se razlikuje jesu specifična znanja i poznavanje proizvoda, tržišta na kom poslujete. U automobilskom poslu veoma je važno da se razumete u proizvod, da poznajete brend, ciljnu grupu, da prepoznajete potrebe kupca, nove trendove, nove tehnologije. Morate da budete spremni da konstantno učite, ali i da znanje delite.
Da li direktori kompanija nužno moraju da budu i lideri?
Iako je definicija liderstva slična definiciji menadžera, ne može se staviti znak jednakosti između pojmova „menadžer” i „lider”. Za lidera je neophodno da izgradi odnose poverenja sa svojim saradnicima, ali ujedno i da bude dovoljno inteligentan da može da prikupi, analizira i tumači velike količine informacija. Ne manje važna je komunikacija, kao i određen nivo samopouzdanja. Svakako je bolja varijanta kad je glavni menadžer i lider. Lideri su ti koji vode organizaciju napred. Lideri su vizionari. Zavisno od faze razvoja u kojoj se nalazi organizacija ili preduzeće, direktor koji brine o strukturi, procesima i tačnosti može biti dobro rešenje, ali direktor koji je vizionar, koji vidi izvan granica organizacije, pa i tržišta ili društva ‒ predvodnik je, onaj koga čitava organizacija želi da sledi. Onda organizacija napreduje.
Šta danas čini modernog lidera?
Liderstvo je relativno moderan pojam, to je proces tokom koga jedna osoba utiče na druge članove organizacije radi ostvarenja definisanih ciljeva. Moderan lider vidi širu sliku, sposoban je da reaguje brzo, donosi pragmatične i brze odluke. On prati trendove i uvek gleda nekoliko koraka unapred. Želi da integriše nove tehnologije, uči i radi na sebi. U današnje vreme potreban je i zavidan nivo „emocionalne inteligencije”, koja, svakako, pruža veliku prednost u komunikaciji i ostvarenju pojedinačnih i zajedničkih ciljeva.