Snažan rast bruto domaćeg proizvoda Srbije pogurao je rast ekonomije Zapadnog Balkana, koja je posustala 2018. godine, ocenila je Evropska komisija u najnovijem izveštaju. Napominje se da je Srbija zabeležila najveće ubrzanje godišnjeg rasta BDP-a, sa 2,9 procenata u drugom na 4,8 odsto u trećem kvartalu.
U ovom izveštaju nisu uvršteni podaci za četvrti kvartal. Zvanična statistika će ovih dana izaći sa konačnim podacima iz prošle godine, a nezvanično, u poslednjem kvartalu je zabležen rast privrede od 5,7 odsto. Samo u decembru ubrzali smo 6,7 odsto, tako da bi rezultat za celu godinu mogao da premaši procenjena četiri odsto i bude – 4,1 odsto. Napredak srpske privrede koncem 2019. time je bio najveći u Evropi.
– Da bi rast u celoj 2019. bio četiri odsto, u četvrtom kvartalu je potreban rast od najmanje 5,2 odsto – objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. – Imali smo najavu da je rast lane bio veći od četiri odsto i to odgovara navedenom rastu u četvrtom kvartalu. I u najnovijem izveštaju Evropske komisije je naglašeno da će biti zabeležen robustan rast u poslednjem kvartalu. Tome su najveći doprinos dale investicije. Posmatrano s proizvodne strane, svakako građevinarstvo.
Kada je reč o izveštaju Evropske komisije, ona zaključuje da je ubrzanom rastu srpskog BDP doprinelo povećanje bruto investicije od 17,3 odsto na godišnjem nivou, uz podršku privatne i javne potrošnje. Predviđaju da ćemo ove godine rasti 3,8, a naredne 3,7 odsto.
– Strane direktne investicije u Srbiji su do novembra prošle godine dostigle 3,1 milijardu evra, što je skok od 37,3 odsto – stoji u izveštaju. – One pokrivaju finansiranje deficita tekućeg računa sa 110 odsto. Budžetski suficit Srbije u trećem kvartalu je iznosio 0,9 odsto BDP-a, zahvaljujući snažnim prihodima od poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost, kao i doprinosima socijalnog osiguranja.
Evropska komisija upozorava da je nivo javnog duga na Zapadnom Balkanu i dalje visok. U Crnoj Gori je prošle godine činio 79 odsto BDP-a, u Albaniji 66,5 odsto, dok je u Srbiji na kraju novembra iznosio 52,4 procenta. Očekuje se da će javni dug Srbije ove godine biti smanjen na 49,9 odsto, a 2021. godine na 48 procenata.
U izveštaju se predviđa da će u Srbiji nastaviti da pada nezaposlenost. Očekuju da ćemo ove godine pasti na stopu od 8,9 odsto nezaposlenih, dok će naredne bez posla zvanično biti 7,2 odsto radno sposobnih građana.
INFLACIJA
Evropska komisija procenjuje da će spoljnotrgovinski deficit Srbije iznositi 12,5 procenata ove i 12,9 odsto iduće godine. Predviđaju da će rast inflacije u 2020. i narednoj godini iznositi po 2,1 procenat.
BOLjI IZGLEDI
Tokom prošle godine bonitetna agencija “Standard i Purs” podigla je kreditni rejting Srbije sa BB na BB +.
– Pozitivni izgledi kreditnog rejtinga Srbije zasnivaju se na čvrstim izgledima daljeg snažnog priliva direktnih stranih investicija, koji može dodatno da ojača izvoznu bazu Srbije i otpornost ekonomije na spoljne šokove – stoji u izveštaju.