Od početka krize, naše tržište rada bilo je deficitarno. Nedostajali su aj-ti stručnjaci, prodavci, zanatlije, vozači za koje je konkurs bio stalno otvoren. Međutim, sa koronavirusom došao je i opravdan strah od gubitka posla, a i promene na rang list traženih zanimanja. Istraživali smo kakva je sada situacija na tržištu rada.
U Nacionalnu službu za zapošljavanje u prvih šest meseci stiglo je 30.000 zahteva poslodavaca kojima su trebali radnici. To jeste manje nego u istom periodom prošle godine, ali je istovremeno više radnika, tačnije njih oko 12.000 našlo posao.
“Još uvek postoji stabilnost na tržištu rada uprkos ovoj situaciji koja vlada u celom svetu. Zahvaljujući merama Vlade mi nismo imali ni pojačan priliv nezaposlenih lica iz radnog odnosa na našu evidenciju, dakle i to se dešava u proseku kao što je to bilo i prethodnih godina. Verujem da ćemo takvu stabilnost održati do kraja godine”, kaže Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ne iznenađuje što je najveća potreba za lekarima i medicinskim sestrama. Slede negovateljice i socijalni radnici.
Za posao ne bi trebalo da brinu ni mašinski i građevinski inženjeri, bravari, zavarivači i radnici građevinske struke. To govori i iskustvo jednog od najvećih internet oglasnika za posao gde dnevno ponovo ima 3.500 aktivnih oglasa kao i pre krize.
“Ono što se ovde proširilo jeste da se trgovina proširila na sve segmente, nije bila samo trgovina životnih namirnica. Posle toga, najtraženija je bila administracija, aj-ti koji nekako nije ni osetio u punoj snazi epidemiju i vanredno stanje, ali zatim tu je mašinstvo i elektrotehnika, a sa druge strane tu nam je oblast niže kvalifikovanih zanimanja”, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.
Za ranije tražene kuvare i konobare još uvek nema dobrih vesti. Zbog propale turističke sezone u zemljama u regionu, naši radnici ove godine nisu tamo otišli. Potreba za tom radnom snagom u domaćim turističkim centrima je neznatna, jer su oni inače bili spremni za doček turista.
“Pada interesovanje za ugostiteljske kurseve. Ljudi se sada masovno odlučuju i za kurseve kao što su nega lica i tela, kao što je kurs za frizera, kurs za šišanje pasa, kao jedan od novih kurseva koje smo uveli zbog toga što sve više ljudi imaju kućne ljubimce. To je nešto što moramo da radimo svaki mesec”, kaže Vladimir Kljajić direktor “Božidarac”.
Ukoliko vam međutim zatreba vodoinstalater, električar, moler čekanje ne gine jer majstora nema dovoljno, a uprkos potrebama tržišta nema interesovanja za te prekvalifikacije.
Prema nekim informacijama u zemlju se vratilo oko 350 000 naših građana koji su usled krize tamo ostali bez posla. Neki čekaju da se situacija smiri i da se vrate, ali smatra se da je realno da deo njih ostane i ovde potraži posao. A onda možda nećemo imati problem kada nam u kući zatreba majstor.