Mraz je najmanje pogodovao vrstama koje rano cvetaju, tako da je naneo najveće štete kajsiji, sortama breskve koje rano cvetaju, a na tradicionalnim sortama štete su znatno manje, rekao je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Dragan Radivojević.
Sve nas je iznenadio prošlonedeljni sneg, ali i niske temperature i mraz. Taman kad smo pomislili da je tome kraj, evo novog zahlađenja. Zbog ovakvog vremena najviše brinu voćari.
Profesor Dragan Radivojević, sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta Zemun rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je ovaj mraz najmanje pogodovao vrstama koje rano cvetaju, tako da je naneo najveće štete kajsiji, sortama breskve koje rano cvetaju, posebno one sorte iz Italije i Španije koje nisu pogodne za naše područje, a na tradicionalnim sortama štete su znatno manje.
Prema njegovim rečima, najviše štete je u kotlinama i dolinama gde se nakupljaju hladne vazdušne mase jer je 8. i 9. aprila na takvim terenima bila temperatura i do minus sedam.
“Trenutno cvetaju trešnje, kruške, šljive. Ja očekujem velike probleme ne samo zbog mraza već i zbog hladnog perioda i kod trešnje i kod kruške jer nemamo let pčela pri niskim temperaturama. Tako da može rod da izostane, jer nije došlo do formiranja plodova. Takva situacija može da se dogodi i kod šljive”, naveo je profesor.
Dodao je da jabuka najbolje podnosi niske temperature i da kod nje očekuje najmanje problema.
Naglasio je da je definitivno najosetljivija kajsija i da se za tu vrstu zna da ne možemo imati svake godine rod.
Kada je reč o zaštiti od prolećnih mrazema, Radivojević je istakao da je ona veoma teška, da postoje metode prevencije, ali da su veoma skupe.
“Najefikasnija metoda od mrazeva je orošavanje voćnjaka, međutim, to je veoma skupa mera koja zahteva ogromne količine vode. Tako da je to moguće samo u područjima pored velikih vodenih površina. Zahteva snažne pumpe koje u istom trenutkom treba da orošavaju dok traje mraz, koji može da traje i 10 sati, i nekoliko dana uzastopno”, kaže profesor.
Kaže da je najatraktivnije voće za zasad trenutno jabuka, borovnica, nešto manje trešnja, da su veoma skupi zasadi za njega s obzirom na to da se ostvaruje visok profit, tako da ulaganja po jednom hektaru mogu ići i do 70.000 do 80.000 evra.
Prema njegovim rečima, država podstiče ovakve zasade, a za velike površine mogu se iskoristiti i sredstva IPARD-a.
“Sredstva doprinose većem zasadu jabuka, tako da sada ima tri ili četiri puta više pod jabukama nego pre 15 godina”, istaka je profesor.
Kada je reč o gubicima od mraza, Radivojević je rekao da se mogu očekivati gubici, da se u odnosu na prošlu godinu može očekivati manji rod za neke vrste, ali za neke se još ne zna.
“Za sutra imamo u najavi nisku temperaturu i ona može biti štetna za jabuku, ali kako će biti ne možemo sa sigurnošću predvideti. Ako ne bude ispod minus dva, nećemo imati kod jabuke veće štete, osim u područjima gde je mogućnost pojave mraza veća”, naveo je Radivojević.