Razgovori članova Socijalno-ekonomskog saveta (SES) o visini minimalne cene rada za narednu godinu počeće 15. avgusta, a ministri finansija i rada Siniša Mali i Zoran Đorđević imaće sutra konsultacije uoči zvaničnog početka tih pregovora.
Početak zvaničnih pregovora države i sindikata o povećanju minimalne cene rada zakazan je za 15. avgust, rečeno je danas Tanjugu u Savezu samostalnih sindikata Srbije (SSSS).
Predsednik SSSS Ljubisav Orbović kaže da bi na narednih nekoliko sastanaka, odnosno za desetak dana, trebalo da dođe do nekog rešenja.
„To rešenje bi zatim došlo na sednicu Socijalno-ekonomskog saveta koji bi zauzeo stav o minimalnoj zaradi”, objašnjava Orbović i dodaje da poslednju reč o tome ima Vlada Srbije nezavisno od toga da li dogovor postoji ili ne.
Ako dogovora do polovine idućeg meseca ne bude bilo onda će odluku o visini minimalca u 2020. godinu doneti Vlada.
Komentarišući najave predsednika Aleksandra Vucića da bi minimalac mogao da iznosi 30.000 dinara, Orbović kaže da je to povećanje od 11% i da je to “pristojan iznos” budući da su poslednjih godina povećanja bila od 8, i 8,6 i 9%.
Orbović je dodao da je prošle godine dogovoreno da za tri godine minimalna zarada dostigne vrednost mininalne potrošačke korpe koja sada iznosi 37.480 dinara.
„To znači da povećanje na 30.000 dinara ne bi bilo dovoljno da naredne godine minimalac dostigne minimalnu potrošačku korpu, a što znači da će naši predlozi tokom pregovora biti veći od tog iznosa”, konstatuje Orbović.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković kaze za Tanjug da je dobro to što će se resorni ministri sastati uoči početka zvaničnih pregovora oko visine minimalca.
„Unija poslodavaca je anketirala svoje članove i mislim da će ove godine doći do konzenzusa i da ćemo se složiti koliko treba da iznosi povećanje i da ćemo do polovine septembra imati rešenja”, kazao je on.
On kaže da bi što se poslodavaca tiče ono moglo da iznosi 6% neračunajući određene pogodnosti kojim bi im se to povećanje kompenzovalo.
„Povećanje može da iznosi i 10%, ali je onda bitno da se Ministarstvo finansija pobrine da se kompenzije taj ostatak jer činjenica je da privreda nije napredovala toliko i da bi svako povećanje preko 6% bilo opterećenje za privredu”, rekao je Atanacković. On je ukazao i da je ministar finansija u više navrata pominjao da treba smanjiti određene namete privredi.
Napominje da je Unija sprovela istraživanje o tome šta poslodavci misle koliko bi trebalo povećati minimalac.