Porodična zadruga “Poljoflora” iz sela Kusovac kod Knića uspešan je primer srpskog zadrugarstva, a specifična je po tome što njen gružanski kupus mnogo češće jedu kupci iz sveta nego iz Srbije.
Iz pogona u selu Kusovac godišnje izađe 3.000 tona kiselog kupusa a najveći deo toga odlazi u izvoz na zapadno-evropsko i američko tržište, kako je u reportaži o “Poljoflori” i njihovom kupusu objavila Agro TV.
Zadruga je osnovana 1998. godine, a danas ima više od 50 kooperanata i 22 stalno zaposlena uz još toliko sezonaca. Vlasnici zadruge kao porodica isporuče kupus sa 26 hektara svake godine, a njihovi kooperanti sa još pedesetak. Striktno se, kako ističu, vodi računa o plodoredu.
Cilj im je širenje asortimana i dodatno uključivanje u posao što više proizvođača kupusa iz Gruže.
– Samo sa organizovanom i ozbiljnom proizvodnjom možemo da budemo konkurentni. U izvoznim poslovima najvažniji je svakako kvalitet, a onda i zadržati ozbiljnost u poslovanju. Kupci diktiraju proizvodnju, pa je tako kod nas trenutno vodeća sorta “bravo“ – priča za Agro TV Dragan Spakić iz “Poljoflore“.
Proces nije tehnološki zahtevan ali to ne znači da je sve lako.
– Možemo da pričamo i da kukamo koliko hoćemo ali istina je da je sada mnogo lakše poslovati s inostranstvom ako ste ozbiljni. Hrane treba u celom svetu a mi moramo da krenemo od sebe, od mesne zajednice. Gruža je ranije bila zarasla u korov, a danas imate obrađene parcele i okrečene kuće – ističe Spakić.
Ozbiljnih proizvođača i poljoprivrednika ima i samo je još potrebno, navodi on, da se država “još malo okrene ka selu“, kako bi se ono sačuvalo.
– A selo će se sačuvati samo ako moja unučad budu imala sve iste uslove kao i vaša u Beogradu. Imamo put i odličnu školu, ali treba nam i sportska hala i Dom kulture – podvlači Spakić.
U Srbiji je trenutno aktivno 2.793 zadruge, podseća Agro TV, od čega je 80 odsto zemljoradničkih. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, ističe “Poljofloru“ kao pravi primer uspešne porodične zadruge uklopljene u širi sistem.
Kada imate dobar tim sve je i svima lakše. Tu je “Poljoflora“ koja otkupljuje i prerađuje proizvode poljoprivrednika, tu je lokalna samouprava kao i Zadružni savez, i onda su, uz saradnju sa naukom, mogući dobri sistemski rezultati – naglašava Mihailović.
Kako dodaje, u Srbiji postoje svi preduslovi za uspešno zadrugarstvo jer imao i spoj tradicije, kao što je zadruga iz Azanje stara 127 godina, i modernog poslovanja dostojnog evropskih zadruga, kao što je između ostalog i “Poljoflora“.