Banke su od privrednika već primile zahteve za oko milijardu evra kredita, to je polovina od planirane dve milijarde evra pomoći za uklanjanje posledica pandemije na privredu, a prve isplate se očekuju do kraja nedelje, potvrđeno je RTS-u u Ministarstvu finasija. Fond za razvoj isplatio je više od 300 kredita sa kamatom od 1 odsto. Nezavisno od toga, Ministarstvo privrede četvrtu godinu poziva vlasnike malih i srednjih preduzeća da konkurišu za kredite za nabavku opreme, uz milijardu dinara bespovratnih sredstava.
Prvi put zbog kredita privrednik ne mora u banku, Ministarstvo privrede je uvelo elektronsku prijavu uz koju će bankari dobiti podatke od APR-a i Poreske uprave.
Uz milijardu dinara bespovratno, mala i srednja preuzeća moći će da nabave opremu vrednu četiri milijarde dinara.
“I ove godine banka omogućava da onaj deo sredstava koji je neophodan a to je 70 odsto, klijenti pribave iz kredita, koji i odobravamo. Prethodnih godina najveće interesovanje su pokazali oni klijenti koji rade u građevinskoj ili pak prehrambenoj industriji”, navodi Maja Ogrizović iz Banke Poštanska štedionica.
Za učešće privredniku je potrebno pet odsto sopstvenih sredstava, četvrtinu mu daje država, ostalo je bankarski kredit. Odobravaju ga – šest banaka i dve lizing kompanije. U takvoj formuli, bespovratna sredstva su potpuno opravdana, ocenjuju ekonomisti.
“Mislim da je ovo idelan način da se pomogne investiranje i u isto vreme utiče na to da to ne bude u pogrešnu investiciju. Jer banka neće dati novac preduzeću koje je nelikvidno, ili koje je loše u poslovanju, koje često može da naprvi loše poslovne odluke, a to pokazuju njegove knjige, odnosno bilansi”, objašnjava Goran Nikolić, ekonomista.
Umesto hipoteke, garancija je opremu koja se kupuje. Zavisno od broja zaposlenih bespovratna pomoć države je od jednog do najviše pet miliona dinara. Ipak privrednik i za investiciju veću od 20 miliona može koristiti ovu kreditnu liniju, ali ostatak novca mora da obezbedi iz drugih izvora.