Država je ponovo menjala Pravilnik o radu turističkih agencija i sada je agencijama mnogo manji depozit, a uvedene su i dve nove kategorije licenci sa značajno manjim limitom pokrića garancija putovanja. Novčani iznosi su sad mnogo manji ali ostaje pitanje da li će se samo ovim spasiti čitav sektor srpskih turističkih agencija.
– Ako na tržištu pod novim uslovima ostane samo 10 odsto agencija onda je to jasan znak da sa uslovima koje propisuje država nešto nije u redu. Da bismo u Srbiji rekli da imamo turističke agencije, morali bismo da omogućimo da ih ostane barem polovina od pređašnjih 400 – kaže za 24sedam, Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije YUTA.
Izmenama Pravilnika depoziti koje agencije moraju imati poslednjeg dana u mesecu, smanjeni su sa ranijih 2.000 do 10.000 evra na 300 do 3.500 evra, zavisno od kategorije licence. Za dve nove, niže, kategorije licence A10 (do 300 putnika godišnje) i A15 (do 600 putnika), limit pokrića je 50.000, odnosno 100.000 evra, dok je dosadašnja najmanja kategorija A20 (1.000 putnika) “koštala“ 100.000 evra.
U Ministarstvu trgovine i turizma navode da su smanjenjem iznos depozita koji agencija mora da ima na računu poslednjeg dana u mesecu i uvođenjem novih kategorija licenci sa manjim limitom pokrića “izašli u susret zahtevima turističkih agencija“ i da su im se olakšale posledice koje pandemija kovida-19 ima na njihov rad.
U YUTA kažu da je odlično to što je država počela ozbiljno da se bavi problemom zbog kojeg u Srbiji više od mesec dana nije, praktično, postojala nijedna turistička agencija, ali da nije nađeno ni rešenje za veliki broj, uglavnom manjih i malih, agencija.
– Ovo je dobar pokušaj i rešenje za turističke agencije koje se bave poslovima sa učenjem stranih jezika, kongresnim turizmom ili učenjem uz putovanje ali za klasične komercijalne agencije i dalje nema rešenja. Država bi trebalo da ponudi potpuno drugačije rešenje, kakvo imaju u okruženju, recimo u Hrvatskoj – smatra Seničić.
Taj model predviđa da se bankarske garancije plaćaju u iznosu 10 odsto ostvarenog ili planiranog prometa, uz mogućnost gubitka licence na tri godine ako se ne prijavi stvaran promet. Time bi agencije imale mnogo manje troškove nego sada prema kategoriji koju prijave.
Drugo moguće rešenje je, kako ističe Seničić, da se uvede evropski model osiguranja putovanja, koji ne predviđa potpuno osiguranje kao sada kod nas, i zbog čega osiguravajuće kuće u uslovima pandemije ne žele da osiguravaju putovanja, odnosno agencije.
– Na našem tržištu osiguravajuće kuće potencijalno bi mogle da imaju troška od 100 miliona evra, a one eventualno mogu da nađu reosiguravača za 10 do 15 miliona. Takva polisa bi delimično osiguravala putnika, a onaj ko želi osiguranje 100 odsto, platio bi dodatno osiguranje – navodi Seničić.
On podseća da je onaj pravi trošak u praksi mnogo manji i od tih 10 ili 15 miliona evra, negde 100.000 evra godišnje. Čak i u katastrofalnoj 2018. godini, kada su propale tri agencije, on je bio 800.000 evra, a samo na isplatu zbog agencije S.A.B otišlo je 700.000 evra.
Predsednica UO Asocijacije nezavisnih turističkih agencija Srbije (ANTAS) Gordana Prodić rekla je da u izmenama Pravilnika “ima dosta nelogičnosti“.
– Napravljene su loše proporcije između broja putnika koje usluži agencija i osigurane sume, pa je nelogično da osigurana suma za 10.000 putnika bude kao i za 50.000 ili 80.000 putnika – istakla je Prodić.
Ona je rekla da je njena agencija “Travelino” dobila ponudu jedne osiguravajuće kuće da za uslugu više od 10.000 putnika plati unapred polisu 18.000 evra, čime bi se osigurala suma od 400.000 evra, a uz to je potrebna i hipoteka u iznosu od 150 odsto od osigurane sume, odnosno u vrednosti 600.000 evra.
– U ponudi se ne navodi zašto se traži hipoteka kada se polisa plati u kešu i unapred, i ko i pod kojim uslovima aktivira hipoteku – navela je Prodić.
Turističke agencije nastavljaju da pregovaraju i sa državom i sa bankama i sa osiguranjima… i dotle ne rade. A zimska sezona je već zakucala na vrata.