Vlasnici imovine mogu ostati bez čak tri četvrtine njene vrednosti ako poreznici utvrde da je nisu stekli na zakonit način. U slučaju da sud ustanovi da je imovina stečena krivičnim delom, tada se oduzima celokupan imetak.
Danas u Srbiji počinje da se primenjuje, već dugo najavljivan i usvojen prošle godine, Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Specijalno obučeni za to, inspektori Sektora za poreklo imovine Poreske uprave “češljaće“ imovinu svih građana Srbije za čiju vrednost se posumnja da prevazilazi realna primanja vlasnika.
Inspektori će već danas utvrđivati uvećanje imovine građana na osnovu podataka kojima pomenuti sektor raspolaže, ali i onih koje prikupi od drugih organa i organizacija, preduzeća, pa čak i samih građana.
U skladu sa novim zakonom, vlasnici imovine mogu ostati bez čak tri četvrtine njene vrednosti ako poreznici utvrde da je nisu stekli na zakonit način. U slučaju da sud ustanovi da je imovina stečena krivičnim delom, tada se oduzima celokupan imetak. Očekuje se da će se na udaru poreznika naći svi građani za koje se posumnja da nisu stekli imovinu na zakonit način, i da neće biti povlašćenih.
Pravila samog zakona su jasna, pa će tako u problemu biti oni za koje poreski organi posumnjanju, odnosno utvrde, da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.
U slučaju da se posumnja i na izvršenje krivičnog dela, ceo slučaj biće prijavljen policiji i tužilaštvu.Zakon, inače, uvodi takozvanu unakrsnu proveru imovine, koju sprovodi posebna jedinica u Poreskoj upravi koja je formirana početkom decembra 2020. Poreznici će dokazivati uvećanje imovine građana, dok je teret dokazivanja porekla imovine na obvezniku za koga se sumnja da uvećanje imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima. Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Što se tiče same primene zakona i efikasnosti njegovog sprovođenja, stručnjaci su pomalo sumnjičavi. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić nije preterani optimista da će ovaj važan zakon postići neke značajne promene.
– Ranijih godina smo imali slične zakone i pokušaje vlasti da ih primene, ali generalni problem Srbije je to što donosi kvalitetne, evropske zakone, čiji su rezultati tanki i mršavi – kaže za 24sedam Savić.
Dodatni problem je, kako on naglašava, to što proces bogaćenja ljudi traje od devedesetih godina i što “oni sada imaju enormno bogatstvo i vremenom su naučili da sve papire i dokumenta dovedu u red“.
– A to ne znači da je bogatstvo legalno stečeno. Da li će svi građani biti obuhvaćeni ovim zakonom, čisto sumnjam, jer će neke vlast zaštititi, a do većine neće moći ni da se dođe, jer su vešti – naglašava naš sagovornik.
Ipak, on ističe da je dobra stvar to što će se ovaj zakon uvesti, jer će on možda neke ljude odvratiti od pokušaja da prikriju imovinu
– Predugo je trajao proces sticanja bogatstva bez ikakve kontrole. Zato je sada jako teško svemu ući u trag – kaže Savić.
Primena samog zakona u praksi bi trebalo da izgleda tako što bi poreski inspektori pozivali na razgovor svakog za koga se posumnja da postoji disbalans u načinu života i njegovih prihoda i tražili da im se dostave pisani dokazi o poreklu imovine.
Prema rečima predsednika Udruženja sudija i tužilaca Srbije Nenada Stefanovića, zakon će se odnositi jednako na sve građane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda.
– Ukoliko pak bude i sumnje na izvršenje krivičnog dela, slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu – naveo je Stefanović.
Nakon što poreznici donesu rešenje o razlici između vrednosti imovine i prihoda, vlasnik te imovine može da podnese žalbu Ministarstvu finansija, čija će odluka biti konačna u upravnom postupku, ali će i dalje moći da pokrene upravni spor, i to tužbom pred Upravnim sudom.
Inače, smernice za utvrđivanje osoba čija će se imovina proveravati donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika, s tim da one neće biti javno dostupne, kako se navodi u novom zakonu.
Na udaru poreznika naći će se celokupna imovina koja se kontroliše, odnosno stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište, ali i finansijski instrumenti, udeli u kompanijama, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.
Zakonom je propisano da su svi koji učestvuju u ovom postupku dužni da podatke iz postupka čuvaju kao profesionalnu tajnu.