Građani Srbije i svi oni koji prolaze kroz našu zemlju, od ovog leta će brže i lakše stizati do mora: u pravcima ka Grčkoj i Bugarskoj neće silaziti sa autoputa, dok će ka Crnoj Gori umesto rizičnom Ibarskom magistralom dobrim delom kroz Srbiju putovati novim autoputem.
Završetkom južnog i istočnog kraka Koridora 10 turisti iz Srbije do letovališta u Grčkoj i Bugarskoj praktično neće silaziti sa autoputa, a od 19. decembra, kada bude otvorena deonica Koridora 11 od Surčina do Obrenovca, na raspolaganju će imati auto put Miloš Veliki sve od Surčina do Čačka, što je pravac ka crnogroskom primorju.
Pravi značaj izgradnje 110,8 kilometara autoputa ove godine vozači se tako osetiti sledeće godine kada budu krenuli na more, a “Blic” predstavlja kako će srpski vozači sledeće godine stizati do letovališta u Grčkoj, Bugarskoj i Crnoj Gori.
Blagodeti novog autoputa u Srbiji osetiće i vozači koji krenu na more u ili preko Bugarske.
Istočni krak koji u dužini od 86,9 kilometara povezuje autoputem Niš i granicu sa Bugarskom svečano je otvoren početkom novembra, a prelazi se za svega 45 minuta.
To znači da se praktično od Beograda pa sve do granice sa Bugarskom može stići bez semafora.
Inače, tu deonicu autoputa E80 na, od Niša, tačnije od Proseka (nedaleko od Niša) pa do bugarske granice, ukupne dužine 86,8 kilometara (Istočni krak Koridora 10) karakteriše 87 mostova, 5 savremeno opremljenih tunela i 5 saobraćajnih petlji. U kompletan istočni krak ugrađeno je oko 780.000 tona asfalta.
Najduži most je most broj 13 na deonici Crvena Reka – Čiflik, koji prelazi preko reke Nišave i železničke pruge Niš-Dimitrovgrad. Ukupna dužina tog mosta je 475 metara.
Vozači iz Beograda na putu ka Crnoj Gori će već od 19. decembra moći gotovo u potpunosti da zaobiđu ozloglašenu Ibarsku magistralu pošto če tada svečano biti otvorena još jedna deonica autoputa “Miloš Veliki” od Surčina do Obrenovca u dužini od 17,6 kilometara.
Podsećanja radi, saobraćaj se već odvija na tri deonice ovog autopuat od Obrenovca do Ljiga ukupne dužine od 62,7 kilometara.
U odnosu na prošlo leto, sada imamo tri nove deonice – Obrenovac-Ub, Ub-Lajkovac i Lajkovac-Ljig, dok je deonica Ljig-Čačak otvorena za saobraćaj još krajem 2016. Dakle, vozačima će od Surčina do Čačka biti na raspolganju ukupno 120,6 kilometara autoputa.
Do granice sa Crnom Gorom preostalo je da se završe još dve deonice: Preljina (Čačak) – Požega čija je izgradnja počela proletos i najzahtevnija deonica Požega-Boljare.
Takođe, u sastavu autoputa “Miloš Veliki” ili Koridora 11 biće i deonica Novi Beograd-Surčin na kojoj će radovi početi sledećeg proleća.
Što se putovanja do Grčke tiče, tu u odnosu na prošlo leto nema nikavih novina, s obzirom na to da su vozači i prošlog leta imali priliku da se upoznaju sa svih 26,3 kilometara novog južnog kraka Koridora 10 koji je otvoren za saobraćaj krajem maja.
Nova saobraćajnica donela je, tako, i velike uštede vremena pa se Grdelica sada prolazi i do sat vremena brže. Prema takvim računicama, u idealnim uslovima deonica od Beograda do Skoplja u dužini od 434 kilometara prelazi se za svega tri i po sata, ali treba imati u vidu da je na novom autoputu kroz Grdeličku klisuru ograničenje brzine 100 kilometara na sat, odnosno u tunelima 80 km/h.
Od juče su počele da rade naplatne stanice Pirot istok, Pirot zapad, Bela Palanka, Niš Malča, Niš sever, Niš jug i Merošina. To znači da zatvoreni sistem naplate putarine funkcioniše od Beograda do Preševa (južni krak Koridora 10), odnosno od Beograda do Dimitrovgrada (istočni krak Koridora 10).
– Petlja „Niš istok“ će biti zatvorena za saobraćaj do 31. decembra. Na dosadašnjim naplatnim stanicama „Niš“ i „Doljevac“ će biti podignute rampe i saobraćaj će biti usmeravan u skladu sa projektom saobraćajne signalizacije – poručuju u JP “Putevi Srbije”.
U narednih 10 do 15 dana počinju radovi na Moravskom koridoru na lokaciji u okolini Kruševca, najavila je ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović.
Moravski koridor, od Preljine do Pojata, koji bi trebalo da bude izgrađen do 2022. godine, povezaće koridore 10 i 11, kao i pola miliona ljudi koji žive u centralnoj Srbiji između ova dva grada, a biće i prvi “digitalni” autoput u Srbiji.
Mihajlovićeva kaže da su usaglašeni svi detalji u pregovorima za potpisivanje komercijalnog ugovora za realizaciju ovog projekta, odnosno za povezivanje gradova Kruševca, Kraljeva, Trstenika i Vrnjačke Banje.
– To dalje znači da će predlog komercijalnog ugovora, s jedne strane konzorcijuma Behtel i ENKA i sa druge strane Vlade Srbije u ponedeljak biti na radnoj grupi Vlade, a verujem u četvrtak naredne nedelje na sednci vlade s nadom da će vlada usvojiti predlog komercijalnog ugovora – rekla je Mihajlovićeva.
To dalje znači, prema njenim rečima, da za 10 do 15 dana počinju radovi u okolini Kruševca budući da su država, Vlada i Ministarstvo pripremili prostor gde radovi mogu da počnu.