Japanska delegacija, na čelu sa predstavnikom Udruženja privrednika Japana za jugoistočnu Evropu, posetila je juše opštinu Arilje. U razgovoru sa predstavnicima opštine i nekoliko poljoprivrednih proizvođača, došlo se do zaključka da ariljska malina, inače nadaleko poznata po kvalitetu, ali i borovnica i višnja, mogu imati veoma dobar prolaz na japanskom tržištu, bilo u zamrznutom stanju ili prerađena u razne proizvode.
Nadaleko poznata i priznata ariljska malina, mogla bi uskoro da nađe kupce i u dalekom Japanu. Zamrznuta, sušena ili u vidu bilo kog gotovog proizvoda poput džema, slatkog, kompota ili rakije, trebalo bi da postane i zvanično zaštitini znak opštine Arilje. A nakon samo mesec dana od postavljanja kamena temeljca za fabriku maline, mađarsko-srpskog partnerstva, ovu opštinu je posetila japanska privredna delegacija, sa ciljem da se upozna sa svim proizvodima od maline, ali i borovnice i višnje, kako bi ove proizvode predstavila na svom tržištu.
,,Ponuda malina u Japanu veoma je raznovrsna, a ja sam probao američke, koje su veoma skupe na japanskom tržištu, sada sam probao i ove, ali mislim da su ariljske isto veoma raznovrsne i ukusne i vidim da imaju veliki potencijal, čak i u smrznutom stanju, jer mogu da se koriste u mnogim kombinacijama, pa i sa jogurtom ili u bilo kom drugom proizvodu. U Japanu, nažalost, Srbija nije toliko popularna, pa ćemo prvo pomovisati vašu zemlju, pa i onda ako im se Srbija dopadne, Japan će uložiti sredstva za pomoć u raznim delatnostima, pa i u ovim proizvodima”, kaže Kihachiro Nishiura, iz Udruženja privrednika Japana za jugoistočnu Evropu.
Ministarstvo poljoprivrede, od koga je i pokrenuta inicijativa za upoznavanje ariljskih proizvoda sa japanskim tržištem, pomagalo je i ubuduće će pomagati srpske proizvođače, jer, kako poručuju iz ovog ministarstva, i jedni i drugi imaju isti cilj.
,,Najvažnije je da se zajednički složimo oko jedne iste stvari, a to je da je za nas tržište maline ustvari svetsko tržište. Narednim merama, kao što je reonizacija, pogotovu ovog prostora gde se malina proizvodi, treba da pokažemo da je srpska malina zaista najbolja malina na svetu”, naglasio je specijalni savetnik ministra poljoprivrede, Predrag Lučić.
Inače, u ariljskom kraju malina je poznata još od pedesetih godina prošlog veka, a uz dugu tradiciju gajenja, ovu malinu od ostalih izdvaja i konfiguracija zemljišta, jer se ovo voće gaji na 500 do 1000 metara nadmorske visine, zaliva se zdravom izvorskom vodom, a kako to sami proizvođači kažu, gaji se u zdravom okruženju, nadomak borove i bukove šume.
„Kada bi se napravila kvalitetna udruženja, koja promoviše Ministarstvo poljoprivrede, dobro bi došlo da takvi finalani proizvodi, poput džemova, slatkog, sokova i rakije, rasterete deo loše robe koja će ostati u Srbiji dobra, a za dobru robu dobiće se i dobra cena“, ocenjuje Vladan Stanković, poljoprivredni proizvođač maline iz ariljskog sela Mirosaljci.
I predstavnici opštine Arilje kažu da im je japansko tržište veoma interesantno i da u njemu, ali i u mnogim drugim inostranim tržištima, vide bolju budućnost za svoje poljoprivrednike.
„Nama je veoma interesantna priča da se u Arilju napravi neka fabrika ili da prodajemo neki gotov proizvod, a ne samo da izvozimo recimo u svežem stanju. Za to trenutno nismo zaintresovani, ali ako bude trebalo, i to ćemo raditi“, kaže Miloš Nedeljković, predsednik opštine Arilje.
Predstavljena japanskoj delegaciji kao sveta biljka, koja je generacije i generacije Ariljaca othranila i odškolovala, ariljska malina uskoro će otići u Japan, i to probno – zamrznuta, sušena i kao gotov proizvod, a od njenog kvaliteta, ali i ukusa Japanaca, zavisiće da li će svoje mesto naći u marketima ove zemlje izlazećeg sunca.