Doskorašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković rekla je za RTS da nije cilj da imamo više žena u političkom životu, već da ženska perspektiva u donošenju i primeni odluka od strane Vlade i Skupštine, se odrazi na kvalitet života žena koje rade svakodnevne i nevidljive poslove.
Mandatarka je poznata – dosadašnja premijerka Ana Brnabić, a narednih dana očekuje se i da će biti poznata imena koalcionih pratnera, ali i ministara.
Preporuka predsednika Vučića, kada je dao mandat, jeste da polovina članova Vlade budu žene.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, doskorašnja poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković je rekla je to dobra i važna politička poruka i može biti motivušuća ukoliko se shvati na pravi način, a to je da 50 procenata žena ne treba da ostane samo broj, već da se odrazi na povoljšanje položaja svih žena.
Prema njenim rečima, nije cilj da imamo više žena u političkom životu već da ženska perspektiva u donošenju i primeni odluka koje Vlada i Skupština budu donosili se odrazi na kvalitet života žena koje rade one svakodnevne i nevidljive poslove a koje su bile prve na udaru širenja virusa – da vidimo da se to odrazi na poboljšanje položaja žena koje rade na selu, koje čiste, higijaničerke, negovateljice.
“Bilo bi dobro da to bude motivišuća poruka da i muškarci budu priključeni – da imamo sutra što više muškaraca koji šalju ovakve poruke da je rodna ravnopravnost važna za sve i da tu niko nikom ništa ne oduzima”, rekla je ona.
Smatra da žene treba ravnopravno da ulaze u politiku.
“Bila sam na konferenciji Udruženja žena na prekretnici 45 plus godina koje su kako je prijavljivano instituciji poverenika za zaštitu ravnopravnosti bile prve na udaru pandemije u smislu da su prvo bili izgubljeni pomoćni poslovi gde su žene radile u neformalnom sektoru ili bile bez poslova poput čuvanja dece, pomoćnog čišćenja kuće”, ukazuje Jankovićeva.
Ističe da i u redovnim okolnostima razlika u stopi zaposlenosti između žena i muškaraca je 13,5 odsto. Na konferenciji je prikazano najnovije istraživanje – zatvaranje te razlike, tog rodnog jaza u zapsolenosti bio veliki dobitak za društvo – od 1,8 milijardi, odnosno blizu 4,8 procenata BDP-a.
Prvi put je bila urađena analiza ekonomskih gubitaka te razlike u stopi zaposlenosti koja između ostalog uključuje i rodni jaz i u platama.
“To nije gubitak samo za ličnost nego ako bi se na pravilan način sagledalo to je veliki gubitak i za društvo, da ne pričamo samo o psihosocijlanim dobitima rada i da nas samo rad čini stabilnim a kada imamo zaposlenje onda mnoga prava prostiču iz prava na rad”, kaže ona.
Žene starije od 45 godina bile su u prbolemu i pre pandemije, Janković kaže da se zakoni krše, da je višak žena starijih od 45 godina.
“Treba dati veća ovlašćenja isnpekciji rada, vrtimo se u začaranom krugu, imamo bezbroj mehanizama zaštite a imamo sutuaciju da neki poslodavci znaju da će proći nekažnjeno jer ta pravda može biti selektivna”, rekla je Jankovićeva.
Sa druge strane baca se senka na one ozbiljne i dogovorne poslodavce koji vode računa o svojim zaposlenima.
Sigurni će se očekivati pogoršanje na tržištu rada za žene, vidite koliko je poslova bilo prebačeno na rad od kuće i koliko su žene bile iscrpljene dodatnim radom, opet zbog rodnih uloga najveći deo nevidljivog rada palo na žene – postale su i dadilje i nastavnice, kaže Jankovićeva.
Prema njenim rečima, mi nismo dostigli tu ravnopravnbost u privatnom životu jer je duboko uvrežena predrasuda – šta je za ženu a šta za muškarca.
“Treba nam puno muškaraca koji se neće stideti da govore o ovim problemima jer ovo je velika tema”, zaključila je Brankica Janković.