“Proporcionalno gledano, ispunili smo najviše zahteve. Ne računam EU, jer nema smisla porediti”, kaže predsednik Srbije. – Mislim da smo proporcionalno svojoj veličini, neću da govorim snazi, uradili više od svih evropskih zemalja, kao pojedinačna zemlja. I jučerašnjim merama, znam da smo ispunili očekivanja gradskih hotelijera – rekao je Aleksandar Vučić za TV Prva.
Kako je dalje naveo, sada nisu uzeti u obzir gradovi poput Paraćina, zatim Golubac i druga mesta koja nemaju status grada, ali će to biti ispravljeno i ta mesta će biti dodata.
Gubici hotela su svakako veliki, konstatovao je predsednik Srbije, posebno u Beogradu i Novom Sadu, i dodao da sada nisu u planu banje i planine, jer su one “bolje prošle” u ovoj krizi.
Takođe je istakao da je javni dug Srbije sada na 57,5 odsto, zbog cele situacije sa koronom, ali i da je naš javni dug najmanje porastao od svih zemalja.
– Najmanje ćemo se zaduživati od svih. Želimo da sačuvamo našu ekonomiju i fabrike. Prirodno je da u nekom trenutku imamo manjak prihoda, kao što je sad slučaj sa hotelima, a to automatski znači i manju naplatu poreza – kaže Vučić. Ističe i da je dalje ideja da se pomogne i restoranima.
Vučić je napomenuo i da je dinar stabilan, kao i javne finansije.
– Ono što me samo brine jeste stanje u pojedinim lokalnim samoupravama, kao na primer u Kragujevcu – navodi predsednik Srbije, navodeći i da “Beograd gazi sve pred sobom, ali da će morati da napravi bolji balans između svoje prihodne i rashodne strane”.
U celoj Srbiji se, kaže Vučić, mnogo gradi. Broj gradilišta je sa 1.500 iz 2013. porastao na 62 hiljade, koliko ih ima sada.
Da li svi hrle u Beograd?
– Otvorili smo na desetine fabrika na jugu zemlje kako ljudi ne bi napuštali sela. Gledamo da naš narod ostane da živi tamo gde mu je ognjište, gde su im vekovima živeli preci. Zato gradimo auto-puteve, da bismo povezali celu Srbiju – ističe Vučić.
Ipak, kaže da život u Beogradu svakako jeste bolje, i da niko ne sme da brani priliv novih stanovnika.
– Ne mogu više da slušam licemerje. Oni koji kažu kako su nam prazna sela, neka se vrate na njih, neka žive tamo. Ne treba samo da kukamo nad sudbinom – zaključuje.