Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je za RTS da je na samitu EU – Zapadni Balkan, pružena podrška Miroslavu Lajčaku, izaslaniku u dijalogu Beograda i Prištine. Vučić ističe da treba više govoriti o proširenju, a manje o evropskoj perspektivi.
Samit EU – Zapadni Balkan je završen usvajanjem Zagrebačke deklaracije u dvadesetak tačaka. Ne pominje se proširenje Unije, odnosno prijem novih članica, ali se potvrđuje evropska perspektiva zemalja regiona.
Samit je, inače, održan putem video-konferencije. Na zahtev Španije, jedne od pet država članica Unije koje ne priznaju Kosovo, samit je bio statusno neutralan, bez državnih simbola i zastava. Glavna tema bila je zajedničko suočavanje s pandemijom i ekonomskim posledicama kovida 19.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je za Srbiju bilo važno što su predstavnici skoro svih zemalja bili prisutni. Samo dve zemlje EU nisu bile predstavljene.
Tri teme su bile na stolu: Ekonomski oporavak, nastavak reformi i procesa daljeg približavanja EU, a kroz govore Angele Merkel, Emanuela Makrona, Đuzepea Kontea i Pedra Sančesa, data je velika podrška Miroslavu Lajčaku i razgovorima o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine.
Vučić je reako da je Srbija tražila više grantova, a manje zajmova, a dva puta je od komesarke Fon der Lajen zatražio i da Srbija bude izuzeta iz pravila o izvozu čelika, jer je smederevska železara naš najveći izvoznik i suština ekonomskog rasta.
Podrška Lajčaku
Na samitu je, ističe, pružena koordinisana, snažna podrška izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.
“Bila je snažna podrška Lajčaku, ja sam ponovio da ga poštujemo i da se radujemo nastavku dijaloga, kao i da želimo kompromisno rešenje, ali da je to za nas izuzetno teško kao i da ne prihvatamo ucene iz Prištine koje su se mogle čuti – da to ima smisla samo ako Srbija prizna Kosovo. U dijalog se ulazi bona fides, u najboljoj meri nameri da razgovarate, ne možete unapred da kažete šta će biti sadržaj”, rekao je Vučić za RTS.
Vučić je istakao da je kancelarka Angela Merkel najveći deo govora posvetila odnosima Beograda i Prištine.
Na konstataciju da je Žozep Borel uoči samita rekao da podržava svaki dogovor, da se neće mešati i da se ne bi usprotivio ni korekciji granica, Vučić je reako da “nema pojma” šta će biti rešenje.
“Oni su rekli da hoće priznanje Srbije, a ja ne mogu da kažem da priznajemo nezavisno Kosovo. Ako imaju nekoga ko može to da kaže, neka ga uzmu, za manje od godinu dana su predsednički izbori”, rekao je Vučić.
Potvrđena evropska perspektiva
Aleksandar Vučić je rekao da je potvrđena evropska perspektiva, ali i da je potrebno više da se govori o proširenju, a manje o perspektivi. Srbija želi da bude deo Unije i da imamo konkretan odgovor, poručio je Vučić.
“Ako ne možemo u narednih nekoliko godina da uđemo u članstvo, ne samo zbog situacije kod nas, nego i u samoj EU, dakle, rekao sam da je važno da nam pomognu da otvorimo sve granice na Balkanu, a zatim da imamo otvorenije granice kroz nekakav šengen sporazum, omogućimo ulaz u Mađarsku i Hrvatsku bez dokumenata ili stvarnih granica”, naveo je Vučić.
“Prvi put da sam čuo da su Viktor Orban i još neki regionalni lideri iz EU rekli da koliko je Balkanu ptorebna EU, toliko je i EU potreban Balkan. Prvi put da je jasno i nedvosmisleno to rečeno. Video sam kod nekih nevericu, kod nekih odobravanje”, rekao je Vučić.
Naveo je i da su Kirijakos Micotakis i Bojko Borisov “na veoma lep način govorili o Srbiji”, kao i da je primećena donacija Srbije za razvijanje vakcine, kao i to da je Srbija Prištini dala testove.
Srbija bila “kao stvorena da prođe kao Italija”
Na samitu je bilo reči i o jačanju uticaja Kine i Rusije.
“Najveći broj tih ljudi su i naši prijatelji, neki koji bi nešto rekli, a opet neće da spominju Srbiju. Bar dva ili tri lidera su mislila na to, ali ne mogu da kažu Kina, pa neki koji imaju čudne odnose sa Rusijom, pa se pomene Turska, neki na treće zemlje. Ali takva je agenda, EU se ponaša kao jedan od tri ili četiri geopolitička lidera”, naveo je Vučić.
Sebastijan Kurc je rekao da ne treba negativno da se gleda na pomoć Rusije i Kine, i da je svaka pomoć dobrodošla.
“Ja sam za to, ma koliko bilo neprijatno kada slušate i čitate pojedine medije i vesti o tome, da se ponašamo u interesu građana. Nastavićemo evropski put, ali zahvaljujući dobrim odnosima sa svima drugima, Srbija je vrlo dobro prošla kroz tešku krizu”, rekao je predsednik.
Naveo je da je Srbija bila kao stvorena da prođe kao Italija, imali smo veliki broj povratnika iz područja gde je zaraza bila najstrašnija, zbog starosti stanovništva i stepena razvoja, zbog kojeg higijena dugo nije bila na najvišem nivou.
“Uspeli smo jer je Srbija otvorena za saradnju sa svima i ne plašimo se da to kažemo, imamo svoju slobodarsku i nezavisnu politiku, EU je za nas strateški cilj. Neću da se dodvoravam, da govorimo protiv Kine, Rusije, SAD. To su naši partneri i nastavićemo dobru saradnju sa njima”, rekao je predsednik.
Vučić se nada fer kampanji
Šef evropske diplomatije smatra da su izbori važni i da bojkot nije realna opcija, dok šefice delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon smatra da nije situacija za brze izbore.
Vučić na to kaže da je Borel visokopozicionirani funkcioner, dok je Fajonova samo jedan od članova Evropskog parlamenta.
“Trebalo je da imamo izbore početkom marta, pa smo prihvatili jer su nas molili da bi neki drugi izašli da budu kasnije, ali da nas ne bi ponižavali da ne bude baš poslednji datum, rekli smo neka bude 26. aprila. Pa je krenula epidemija, pa smo rekli 21. juna. Prošla su defakto četiri meseca u svim odlaganjima i opet im nije dovoljno, nekima treba još četiri godine da vladamo u vanrednom stanju, da bi on bio spreman pošto misli da će nešto s neba da padne pa da ljudi glasaju za njega”, rekao je Vučić istakavši da ljudi glasaju za rad i marljivost.
Navodi i da “nema vanzemaljaca koji nekoga mogu da spasu u izbornoj utakmici i nasilja koje može da primeni pa da dođe na vlast”.
“Teška kampanja je pred nama, ali verujem da će biti fer. Trudiću se da šaljem pozitivne poruke, a ne uvrede i pretnje, kojima sam svakodnevno izložen. Da mi koji smo najodgovorniji da podignemo lestvicu na viši nivo i pokažemo da Srbija može da bude ispred mnogih evropskih zemalja”, zaključio je Vučić.
“Mi ćemo da budemo najbolji”
Govoreći o ekonomskim posledicama pandemije, Vučić je rekao da se Srbija brzo otvorila, da počinju da rade tržni centri, a i gotovo sve fabrike pokreću proizvodnju.
Nada se da će Srbija na kraju godine biti možda i jedina u Evropi koja neće imati negativan rast.
“Mi ćemo da budemo najbolji, što ne znači da ćemo biti bogatiji od Nemačke, za to nam je potrebno još 50 ili sto godina, ali smo na dobrom putu i brže i lakše ćemo prebroditi krizu nego mnogi drugi”, rekao je predsednik.