Izbori 21. juna, osim što će promeniti lokalnu vlast u Šapcu, uticaće i na političku karijeru aktuelnog gradonačelnika Nebojše Zelenovića, koji suočen sa predstojećim porazom ,već traži rezervni položaj. Jedino se tako može tumačiti Zelenovićevo sve češće uplitanje teme tzv. ujedinjenja Demokratske stranke u predizbornu kampanju u Šapcu, koja s tim nema baš nikakve veze. Osim Zelenovićevog pokušaja, da po naredbi Dušana Petrovića posle izbornog debakla u Šapcu postane predsednik demokrata.
U tome ga međutim sprečavaju dve stvari: gubitničko nasleđe opterećeno brojnim kriminalnim aferama tokom mandata u Šapcu i činjenica da nad lešom Demokratske stranke već duže vreme kruži još jedan lešinar – Dragan Đilas.
Izgleda, međutim, da se na toj strvini neće niko okoristiti, jer će se raspasti pre nego što bilo ko od ove dvojice uopšte stigne do nje. Poseban problem je što su, iako su se zvanično razišli zbog Zelenovićeve izdaje bojkota, Zelenović i Đilas ipak ostali povezani zajedničkom sklonošću ka lopovluku. Đilas, naravno u tome prednjači, ali ni Zelenović ne zaostaje podstaknut nalozima šabačkog tajkuna i nezvaničnog gradskog šerifa Dušana Petrovića.
Tako mu uopšte ne predstavlja problem da mirno tokom kampanje gleda Šapčane u oči kao da im za 4 godine nije nenameski potrošio 7 miliona evra, što je svojim izveštajima potvrdila Državna revizorska komisija. Ne smeta mu ni što u Šapcu, uprkos očekivanjima građana,koje je lagao u kampanji 2016. godine, nije izgradio podzemnu garažu, što je slagao da će napraviti Šabac na Savi i što je najgore, što je brutalno obmanuo 1000 ljudi kojima je obećao posao u čeličani Danijeli, koja se nikada nije pojavila u Šapcu.
Previše je toga slagao Zelenović sa Petrovićem da bi sada mogli bilo čemu da se nadaju. Znaju to i njih dvojica i možda baš zato besomučno traže podršku u insotranstvu, jer je u Šapcu nemaju. Za tu podršku spremni su da obećaju sve. Pa čak i da Peć tretiraju kao grad koji nije u Srbiji, što je lično demonstrirao Zelenović kada je prilikom boravka u Peći napravio sramnu paralelu između Peći i Šapca kao nekakvih opozicionih gradova s direktnom aluzijom na to da Peć nije u Srbiji.
Ali osim što je iz Srbije izdvojio Peć, Zelenović često i o Šapcu govori kao o nekakvom gradu-državi valjda misleći na polise, koji ipak pripadaju antičkom svetu, a ne 21. veku . Doduše, reč politika, kojom Zelenović tako neuspešno pokušava da se bavi već godinama, jeste u direktnoj vezi sa rečju ”polis, grad-država”, ali i sa rečju politikant čijem je značenju Zelenovićevo delo kudikamo bliže.