Po zastupljenosti žena na visokim javnim funkcijama, Srbija je na petom mestu u Evropi, ali su i dalje nedovoljno zastupljene na mestima odlučivanja. Zakoni su dobri, ali u praksi i dalje postoje stereotipi koji ženu stavljaju u neravnopravan položaj, poruka je skupa posvećenog pitanjima rodne ravnopravnosti.
Znanjem i sposobnošću žene su se izborile za pozicije koje su nekada bile privilegija muškaraca, tako da nije neobično da su danas direktori preduzeća ili da imaju sopstvenu firmu. U Srbiji žena je na čelu Vlade, Narodne banke, Ustavnog suda, trećina poslanika su žene, ima ih u vojsci…
“Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u telima za odlučivanje na lokalnom nivou i u privatnom sektoru i u mnogim procesima koji oblikuju naše živote, rad i bezbednost. Sprovođenje zakona i strategija predstavlja izazov, jer treba da radimo na eliminisanju društvenih predrasuda kada je reč o rodnoj ravnopravnosti”, navodi Fransoaz Žakob, koordinatorka UN u Srbiji.
Donedavno Srbija je bila prva država koja nije članica EU, a koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti. Uskoro bi trebalo da dobije krovnu Strategiju rodne ravnopravnosti i konačno Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji čeka na usvajanje od 2016. jer, kaže Zorana Mihajlović, nije bilo saglasnosti u Vladi.
“To je bio razlog zašto Srbija od 2016. nije donela svoj moderan zakon o rodnoj ravnopravnosti. Zato ja današnji dijalog vidim upravo kao prostor, kao mogućnost, način i alat da dođemo što brže do određenjih dokumenata”, navodi Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navodi da ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete.
“Neće doći niko sa idejama sa znanjem sa novcem da reši probleme za koje smo mi odgovorni na javnim poslovima, za stanje ravnopravnosti, rodne ravnopravnosti u Srbiji. A ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete”, dodaje Čomićeva.
I dok govorimo o ženam liderima, neke žene bore se za osnovno ljudska prava – pravo na slobodu i život bez nasilja.
Učesnice skupa osvrnule su se i na slučaj glumice Milene Radulović i vlasnika škole glume Miroslava Aleksića.
“Imamo slučaj zlostavljanja žena u kulturi. To je svakako primer gospođe Milene Radulović koja je svojom hrabrošću pokrenula ovu lavinu i Srbija je prvi put dobila svoj slučaj Harvi Vajnštajna. Želim da apelujem sada da svi damo javnu podršku svim žrtvama seksualnog zlostavljanja”, navodi Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja.
Maja Popović, ministarka pravde navodi da pruža podršku žrtvama nasilja.
“I ovde bih iskoristila priliku da podržim sve one osobe koje su žrtve nasilja, poštujući pretpostavku nevinosti prema osumnjičenima, osvrćući se na događaj tokom vikenda”, dodaje Popovićeva.
Borba za ravnopravnost u Srbiji traje vekovima. Osnaživanje žena utkano je u agendu 2030, kao deo globalnih napora za dostizanje društva jednakih šansi za sve.