Pregovori  o minimalnoj ceni rada počeće početkom avgusta I trajaće do do 15. septembra

Pregovori  o minmalnoj ceni rada Unije poslodavaca, predstavnika reprezentativnih sindikata I Vlade Srbije počeće početkom avgusta I trajaće do do 15. septembra do kada treba da se utvrdi  iznos minimalne cene rada koja će se primenjivati od 1. januara 2025. godine. Ukoliko socijalni partneri ne postignu dogovor, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije.

 Stav po pitanju minimalne cene rada u 2025. godini Savez samostalnih sindikata Srbije doneće na sednici predsedništva  koja će biti  održana 24. jula. U sindikatu  očekuju da bi iznos minimalca morao da prati rast inflacije i iznos minimalne potrošačke korpe koja trenutno iznosi oko 56.000 dinara.

“Nećemo odstupiti od svojih stava da se minimalna cena rada izjednači sa minimalnom portošačkom korpom koja postoji samo u Srbiji I za koju I tačno I ne znamo koliko košta,  mada neki podaci kažu da je oko 56 000 dinara. Dakle, sadašnja cena rada sa 47 000 dinara treba da se podigne za 17 odsto da bi se minimalna cena rada izjednačila sa minimalnom portrošačkom korpom. To će biti zahtevi sindikata, a pregovori o kreću od 1. avgusta I moraju da se završe do 10 septembra, a potom da se upute Socijalno – ekonomskom savetu I Skupštini Srbije”, ističe Slobodan Jelić  predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata grada Čačka.

Poslodavci se godinama žale na previsoka poreska opterećenja na zarade koje  isplaćuju zbog čega su više puta tražili da se stopa poreskih  izdvajanja smanji.  Ako s e uzme u obzir da je od 1. januara 2024. izmenama Zakona o porezu na dohodak građana neoporezivi mesečni iznos zarade povećan je sa 21.712 dinara u 2023. na 25.000 dinara, ali nije bilo smanjenja stopa doprinosa, proizilazi da je efektivno poresko opterećenje bruto i neto zarade ostalo na približno istom nivou kao i 2023. godine. Slično je i kod neto minimalne zarade, gde je i pored povećanja sa 40.020 dinara na 47.154 dinara), efektivno poresko opterećenje u odnosu na prethodnu godinu neznatno povećano.

 Takodje, I u preporukama ministarstvu finansija u Sivoj knjizi stoji da u u cilju smnajenja sive ekonomije i pravičnijeg poreskog tretman,a  posebno nižih zarada  treba da se sprovede sveobuhvatna reforma, po ugledu na maoderne sisteme oporezivanja dohotka koje primenjuju evropske zemlje, gde se posebno tretiraju prihodi od rada i prihodi od kapitala.  

“Mišljenje privrednika , poslodavaca je da mimimalac nije sporan jer se I oni slažu da treba da prati iznos minimalne potrošačke korpe , ali su problem porezi I doprinosi koji se plaćaju na minmalac. Svako povećanje minimalca dovodi do poskupljenja poslovanja privrednih društava što može da se odrazi naročito na nisko produktivne delatnosti I da dovede do pada profitabinosti I produktivnosti, ali se nadamo da će se postići dogovor sindikata I poslodavaca o realnoj ceni rada koja mora da prati troškove života I rast inflacije”, kaže Gorana Tansković iz Regoionalne privredne komore.

Pregovori  o minimalnoj ceni rada se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, uz uvažavanje egzistencijalnih i socijalnih potreba izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe, prosečne zarade, stope nezaposlenosti, rasta BDP-a, stope inflacije, opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

#srbija

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.