Da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju, lista oko Srpske napredne stranke osvojila bi oko 60 procenata glasova, a “stari” cenzus od 5 procenata prešla bi samo još Socijalistička partija Srbije, pokazuje istraživanje koje je za “Blic” uradila agencija Faktor plus.
Kriza izazvana korona virusom, sve u vezi sa vakcinacijom, ali i vakuum unutar opozicije učinili su da naprednjacima rejting dodatno skoči.
– Ne sećam se da je SNS imala ovako visok procenat podrške. Tome svako doprinosi i utisak da politička scena ne postoji. Za njih je to dobro, ali se postavlja pitanje šta je zenit i koliko dugo mogu da se zadrže. Za društvo je svakako bolje da imamo više jakih učesnika, to je princip demokratije. Dobro je da imamo izbor, ali procenti se ne mogu dodeljivati dekretom, pa je potrebno da ostale stranke ponude nešto više – navodi Vladimir Pejić, direktor agencije Faktor plus.Rejting Socijalističke partije Srbije, u blagom je padu i ta stranka bi, da se izbori održavaju u nedelju osvojila 8,3 odsto podrške. U postojećim uslovima je, kako kaže naš sagovornik, to dobar rezultat.
Zanimljivo je da je treća po snazi još jedna stranka na vlasti – Srpski patriotski savez sa 4,3 odsto podrške, ujedno i poslednja stranka, ako se ne računaju nacionalne manjine, koja je na junskim izborima ušla u parlament.
– Mnogi su SPAS potcenjivali pre izbora. Njihova participacija u vlasti nije se još materijalizovala kroz procente. Nisu do kraja prepoznati kao članovi vladajuće koalicije i biće zanimljivo kako će se postaviti i kako će braniti stavove koalicionih partnera – navodi Pejić.
U ovom trenutku, najjača stranka opozicije je Dosta je bilo sa podrškom od 3,8 odsto.
– DJB nije prepoznat kao saradnik vlasti, imaju politiku koju nema ni ostatak opozicije, a ni vlast i koja je na ivici s teorijama zavere po mnogim pitanjima. Našli su svoju nišu i imaju rezultat za sada – objašnava Pejić.
Demokratska stranka Srbije i POKS u savezu imaju otprilike isto kao u prostom zbiru na izborima, ako se izuzme bojkot. Nastupaju zajednički, imaju slične politike i to bi, kako Pejić kaže, moglo da se pokaže korisnim.
– Stranku slobode i pravde, Narodnu stranku, PSG i Dveri posmatrao bih kao celinu. Rezultat koji postižu pokazuje da nisu za njih baš svi koji su protiv Aleksandra Vučića. Nisu do sada uspeli da animiraju veći broj birača. Deluje i da su Dveri odbačene, nema ih nigde, a ne bih isključio da je ovo samo njihovo zatišje pred buru – kaže Pejić.
On navodi da je “najtužnije što Demokratske stranke (DS) već po ko zna koji put nema u istraživanju”.
Čak četvrtina ispitanika kao razlog zašto neće glasati, navodi da ne postoji opcija za koju bi se opredelili, 22 odsto kaže da nikad ne glasa, 19 čeka da se kandiduje neko kome veruju, dok gađenje prema politici i političarima oseća 12 procenata.
Na pitanje “koja od javnih ličnosti vam uliva poverenje, a da se ne bavi politikom”, najviše ispitanika pomenulo je kontroverznog lekara Branimira Nestorovića, njih 28 odsto, a na drugom mestu je dr Danica Grujičić sa 10 procenata, vladika Grigorije uliva poverenje kod 8 procenata ispitanika, a Aleksandar Kavčić 6 pocenata.
– Iako dr Nestorović i dr Grujičić nisu izrazili političke ambicije, već dugo su u prvom planu. Nestorović je kontroverzan, očigledno da to što priča prija nekim ušima i ima ga u medijima. Za razliku od njega dr Grujičić ima neretko političke stavove, a uz to je uspešna i takođe prisutna u medijima – navodi Pejić.
Kaže da vladika Grigorije nikada nije javno rekao da želi da se bavi politikom, ali ga i vlast i opozicija često pominju, pa figurira kao neko ko bi mogao da se uključi u politički život, bar kroz podršku koju bi pružio nekoj od opcija.
– Aleksandar Kavčić nije poznat široj populaciji, ali je ostavio dobar utisak na one koji za njega znaju. Privukao je pažnju jednom humanitarnom notom, elokventan je, obrazovan – zaključuje Vladimir Pejić.