Mladi iz opozicionih i vladajućih stranaka učestvovali su sinoć u debati “Srbija u EU: da, možda ne?”, gde su izneli različite stavove po tom pitanju – od toga da Unija nema alternativu i da je prirodan put za Srbiju, do toga da Srbija, uz saradnju sa evropskim zemljama, ne treba ni da teži da ikada postane članica Unije.
Dijana Radović iz Socijalističke partije Srbije kaže da naša zemlja treba da sledi svoj evropski put, kao i da postoje brojni razlozi zašto je to u našem interesu. Istakla je da bi članstvom u EU glas Srbije bio mnogo snažniji zajedno sa svim članicama Unije, nego što je to u slučaju da samostalno usmerava svoj razvoj. Radović navodi i da dinamika procesa evrointegracija nije zadovoljavajuća, ali dodaje da sama dinamika nije presudna, već je mnogo važnije da se sve reforme koje su potrebne sprovedu na pravi način.
“Naše društvo treba da se pripremi temeljno i adekvatno za sve one koristi, ali i obaveze koje nam slede kada postanemo članica EU”, kaže Radović.
Nikola Stavrov iz Liberalno demokratske partije ističe da je stav te partije oduvek isti, a to je beskompromisno zalaganje za članstvo Srbije u EU.
“Naš stav je da Srbija treba da bude deo evropske zajednice i deo sklopa vrednosti koji EU karakteriše od njenog osnivanja, a osnovana je kao projekat mira”, kaže Stavrov i dodaje da Srbija mora da uradi sve kako bi zatvorili sva poglavlja u pregovaračkom procesu sa EU.
“Tu pre svega mislim na najbitnije poglavlje, to je poglavlje 35, odnosno na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine”, kaže Stavrov.
I David Cvekić iz Demokratske stranke kaže da je jedina opcija za Srbiju, koja nudi beneficije kao što su ekonomska stabilizacija, demokratizacija društva…, članstvo u EU.
“To nam nudi beneficije koje već sada možemo da vidimo – 300 miliona evra koje dobijamo svake godine bespovratno. To bi moglo čak i do šest puta da se poveća ukoliko bismo pristupili EU“, kaže Cvekić.
Uroš Eleković iz Nove stranke kaže da je program njegove stranke unapređivanje saradnje Srbije i Unije i ističe da je EU prirodan put Srbije u budućnosti.
“Odnos prema EU treba da se nastavi u tom pravcu da proširenje bude što efikasnije”, kaže Eleković i dodaje da i mi kao zemlja nosimo veliku odgovornost da se to što pre uradi.
Predrag Marinković iz Srpske radikalne stranke izričito je izneo stav te stranke po pitanju evrointegracija Srbije u EU.
“Srbija u EU – ne, i to iz više razloga, a prvi je što moramo da se odreknemo naših svetinja, svog naroda, dela teritorije, što nijedna članica EU do sada nije uradila, nije podnela toliku žrtvu i to zarad, kako mi smatramo, ekonomskog samoubistva”, naveo je Marinković.
Objašnjava da bi to bilo ekonomsko samoubistvo jer je, kaže, ekonomija Srbije slaba i ne može da odoli slobodnom tržištu.
“Potrebno je vratiti carine, da se ukine SSP, da bi naša privreda i poljoprivreda mogla da se nosi sa tržištem EU”, kaže Marinković.
Stefan Mitrović iz pokreta “Dosta je bilo” kaže da je stav tog pokreta da Srbija ne treba da pristupi ovakvoj EU, koja se, navodi, pretvorila u birokratsku tvorevinu. Kaže da smatraju da Srbija treba da se okrene sebi, uz saradnju sa Evropom.
“Trebalo bi tražiti modele za saradnju sa evropskim zemljama i savezima, ali ne kao članica Unije u kojoj svaka zemlja gubi svoj suverenitet i gde se u Briselu odlučuje na koji način će se trošiti novac poreskih obveznika”, navodi Mitrović. Postoje i mišljenja da bi članstvo u EU donelo i benefite Srbiji, ali da bi naša zemlja ulaskom u Uniju isto tako mnogo i izgubila.
Tako Filip Trajčevski iz Narodne stranke kaže da postoje argumenti i za i protiv i obrazlaže da bi se Srbiji ulaskom u EU otvorilo tržište Zapadne Evrope i porasla bi joj meka moć, što ocenjuje kao dobre strane članstva Srbije u Uniji.
“Ali, sa druge strane izgubili bismo mnogo – bio bi nam ugašen Sporazum o slobodnoj trgovini koji imamo sa Rusijom, čije je tržište u sve većoj ekspanziji, zatim usaglašavanjem zajedničke spoljno-bezbednosne politike Srbije sa ostalim članicama, čime bismo se odrekli i dela teritorije, morali bi da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, što bi se pogubno odrazilo na privredu Srbije”, ispričao je Trajčevski.