Izborna godina na Zapadnom Balkanu

Pet država, pet izlazaka na birališta, i sve to u narednih nekoliko meseci. Tako će izgledati ova, izborna godina na Zapadnom Balkanu, na kome će gotovo sve države nekadašnje SFRJ birati svoje predstavnike, što na lokalu, što u parlamentima.

Neki od tih izbora su redovni, neki vanredni, a najburnije će biti na proleće kada bi vlade trebalo da biraju Srbija, Severna Makedonija i Crna Gora. Hrvatska će to učiniti u drugom delu godine, dok će BiH birati svoje lokalne vlasti.

Osim Hrvatske, koja je članica Evropske unije, preostale četiri države se nadaju da će to postati, pa će rezultati njihovih izbora uticati i na njihove evroitegracije.

Srbija bira vladu

Ove godine Srbija izlazi na redovne parlamentarne i lokalne izbore. Međutim, tačan datum izbora se ne zna, niti koje će partije učestvovati. Kao dva potencijalna datuma je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio 19. i 26. aprili, ali verovatnije je da će ovaj drugi biti odabran, s obzirom na to da je 19. aprila Uskrs koji obeležava više od 90 odsto građana Srbije.

U pitanju su prvi parlamentarni izbori koji se održavaju u redovnom, četvorogodišnjem roku od dolaska Srpske napredne stranje na vlast 2012. godine, imajući u vidu da su oni i 2016. i 2014. održani vanredni parlamentarni izbori. Na izborima se bira 250 poslanika u Skupštini Srbije.

Veliki broj opozicionih stranaka je još na proleće prošle godine naveo da će bojkotovati izbore jer ne veruje da će biti fer i legitimni. Zbog toga su organizovani i pregovori vlade i opozicije uz posredstvo EU.

U međuvremenu neke partije i dalje razmišljaju o učestvovanju, a spominje se i mogućnost snižavanja cenzusa sa pet na tri odsto.

Kako je za “Blic” rekao izvršni direktor Cesida Bojan Klačar, trenutno je gotovo nemoguće znati ko će definitivno na izbore a ko ne, i kako bi parlament nakon prolećnih izbora mogao da izgleda.

– Može, recimo, da se desi i varijanta da u njega uđu samo SNS i SPS. Niko trenutno to ne može ni da potvrdi ni da izmeri – ističe Klačar.

Bosna i Hercegovina – redovni lokalni izbori

U Bosni i Hercegovini bi ove godine trebalo da se održe redovni lokalni izbori, ali nije poznato tačno kada, kao ni to po kojim pravilima će biti održani izbori.

Biraju se 74 opštinska veća u Federaciji Bosne i Hercegovine, 57 skupština opština u Republici Srpskoj, 131 načelnika opštine u Bosni i Hercegovini, 4 gradska veća u Federaciji Bosne i Hercegovine, 6 skupština gradova u Republici Srpskoj 10 gradonačelnika gradova u Bosni i Hercegovini i Skupštinu Brčko distrikta Bosne i Hercegovine.

Osim 131 načelnika i 10 gradonačelnika bira se i 3136 većnika/odbornika, od čega 26 predstavnika nacionalnih manjina, navodi “Radio Slobodna Evropa”.

Izbori u BiH održavaju se svake dve godine, a sredinom 2019. godine su se pojavili i zahtevi nekoliko političkih stranaka da se izborni ciklus objedini i da građani jednom u četiri godine izlaze na birališta.

Hrvatska, posle predsednika, bira vladu

Hrvatska je u januaru ove godine dobila novog šefa države, nakon što je Zoran Milanović iz SDP pobedio Kolindu Grabar Kitarović iz HDZ. Iste dve stranke će se boriti za najveći broj mesta u parlamentu, na izborima u novembru.

Vladajući HDZ ima dobre šanse da, zajedno sa drugim desno orjentisanim strankama, ponovo oformi vladu, ali ne treba ni SDP otpisati prerano, naročito nakon što mu je u januaru skočio rejting. Naime, prema pisanju CRO Demoskopa, SDP ima rejting od 27,8 odsto dok HDZ ima 25,2. To je, prema pisanju Telegram.hr, prvi put da u poslednje četiri godine SDP ima veći rejting od HDZ-a.

– Nemoguće je da većinu formira levica sama, nerealno je da levica sarađuje s desnim radikalima, a isto tako nije verovatno da bi Andrej Plenković pristao na politički brak s desnim radikalima (kao ni oni s njim). U takvim uslovima moguća su samo dva scenarija: ili formiranje velike koalicije HDZ-a i SDP-a, ili potiskivanje Plenkovićevih centrista, vraćanje HDZ-a paradigmi desničarskog holdinga, kakvu je zastupao Tomislav Karamarko, Plenkovićev prethodnik na čelu HDZ-a, i formiranje desne vlade. Ova bi opcija primakla Hrvatsku poljskom obrascu, značila bi gubitak pozicije koju Plenkovićevi centristi imaju unutar Evropske narodne stranke (EPP) i evropskih institucija – rekao je za “Blic” hrvatski analitičar Davor Đenero.

U 10 izbornih jedinica u koje je razdeljena teritorija Republike Hrvatske bira se po 14, a u 11. izbornoj jedinici (birači iz dijaspore) bira se tri poslanika – po proporcionalnom izbornom sistemu i sa preferencijalnim glasanjem. Manjine u 12. izbornoj jedinici većinskim izbornim sistemom biraju 8 poslanika (Srbi – 3, Mađari i Italijani po jednog, Česi i Slovaci jednog, pripadnici albanske, bošnjačke, crnogorske, makedonske i slovenačke nacionalne manjine biraju jednog zajedničkog predstavnika, dok će jednog birati i pripadnici preostalih manjina).

Vanredni izbori u Severnoj Makedoniji

Nakon razočaravajuče odluke EU da Skoplju ne odredi datum početka pregovora o članstvu, premijer Zoran Zaev je prihvatio odgovornost i raspisao vanredne izbore za april. Građani su nezadovoljni jer je njihova država postigla mir sa Grčkom, promenila i Ustav i ime, a opet nije dobila obećanu nagradu od Brisela.

Vladajuća SDSM je pod velikim pritiskom, opoziciona VMRO-DPMNE se nada vraćanju na vlast, a prema poslednjim anketama dve partije su veoma blizu jedna drugoj.

Prema anketama iz decembra SDSM ima rejting od 22,1 odsto, dok VMRO-DPMNE ima 20,4 odsto. Važnu ulogu u pravljenju vlade će verovatno ponovo imati albanske stranke.

– Ako glasačko i partijsko telo SDSM- a uspe da se usredsredi na budućnost i planove, a ne na razočaranje svojih ličnih očekivanja i profiterstva, onda joj je uspeh zagarantovan. U paketu sa albanskim koaliconim partnerom DUI, imaće dovoljno za još jedan mandat. SDSM i VMRO-DPMNE će biti veoma blizu, ali VMRO-DPMNE imaju veliki problem sa saradnjom sa Albancima – rekao je za “Blic” Dragan Antonovski, direktor Makedonske informativne agencije (MIA).

Crnogorci biraju novi parlament

Crna Gora ove godine održava redovne parlamentarne izbore, prve nakon navodnog pokušaja državnog udara na izborima 2016. godine.

Iza Crne Gore je burna godina sa skandalima i protestima, nezadovoljnim stanovništvom i marginalizacijom srpske manjine.

– Međutim DPS je na vlasti već tri decenije i preživela je brojne afere, pa i navodni pokušaj državnog udara. I njen trenutni rejting pokazuje da bi mogla da osvoji novi mandat – kaže Boris Marić, izvršni direktor Centra za građanske slobode.

Ipak, čak i u slučaju poraza DPS, teško da bi nešto omelo Crnu Goru sa njenog puta u EU.

– Pred Crnom Gorom bi se mogla otvoriti dva scenarija. Prvi bi se odnosio na pobedu demokratsko-evropske ideje što bi značilo izgradnju istinskih demokratskih i nezavisnih institucija i ubrzavanje puta ka EU, dok bi drugi doveo do pobede konzervativno-istočne ideje koja bi mogla da dovede do zastoja evropskog puta, pri čemu bi put Crne Gore ka EU bio direktno zavisan od spoljno-političkog opredeljenja Srbije – smatra analitičar.

U cilju vraćanja poverenja u izborni sistem i pripreme narednih parlamentarnih izbora u crnogorskom parlamentu u augustu 2019. godine počeo je sa radom skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izmjenu izbornog zakonodavstva, koji treba da pripremi set izbornih zakona.

Međutim, nikakav dogovor vlasti i opozicije nije postignut i pregovori su praktično propali, a nejasno je po kojim izbornim zakonima bi izbori mogli biti održani i da li će opozicija priznati njihov rezultat.

#balkan, #izbori

Pregleda do sada

Hvala što pratite naš portal.

Kliknite na znak plus

Podelite vest na društvenim mrežama.