Zbirku pesama “Tvoje slike, moje pesme, naše priče”, Snežana Kecojević Miljević napisala je brzo, ali ideja o takvoj knjizi u njoj je živela dugo. Pesme su žanrovski različite, strogog ili slobodnog stiha, tematski povezanih pričom o Kosovu i Metohiji. Stihove je nizala onako kako su iz duše izlazili, olakšavajući tegobu koju je decenijama čuvala u sebi o svojoj rodnoj grudi.
Pesme su nastajale po principu asocijativnog pisanja na osnovu starih požutelih i sasvim novih fotografija njenih Durlevića i Redžića sa Šar planine iz Sirinićke Župe.
Stihovi odišu autentičnim prefinjenim senzibilitetom, obojeni su slikama iz svakodnevnog života, tradicionalnim običajima i sećanjima iz detinjstva.
“Pesme jesu pre svega jako nostalgične, prepune ljubavi prema rodnom kraju. Istovremeno ima i tužnih osećanja vezanih za odvojenost od rodnog kraja ali sa mnogo strepnje za isti taj rodni kraj i narod koji živi tamo”, kaže autorka prim. dr Snežana Kecojević Miljević.
“Galije Šarske”, “Srečanka”, “Kapidžik”, “Mladino oro”, pisane su na dijalektu njenog naroda.
“To je vrlo arhaičan jezik i teško razumljiv ljudima koji ne žive tamo. Te reči su se odjednom pojavile, izvirale iz mene i ja sam samo kroz stih i kroz upravo taj dijalekat mogla da sa njima komuniciram”, objašnjava Kecojević Miljević.
Na pitanje da li pisanje i čitanje poezije mogu da budu vid terapije za dušu, Snežana Kecojević Miljević kao psihijatar odgovorila je:
“Mi živimo u vreme kada smo, pre svega , ne vezano za kovid period jako otuđeni, izolovani, prilično duhovno osiromašeni, emocionalno takođe osiromašeni. Ono što nama treba, jesu zapravo emocije iskazane kroz živu reč, iskazane kroz kontakt sa drugim čovekom”.
Zbirkom “Tvoje slike, moje pesme, naše priče” Snežana Kecojević se pridružila impresivnom broju lekara koji su pesnici i pisci.