Posao školskog bibliotekara je od izuzetne važnosti, međutim nedovoljno je priznat i vidljiv, poručeno je sa današnjeg savetovanja na temu „21. vek u školskoj biblioteci“. Skup je održan u organizaciji Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis“ u Čačku u saradnji sa Bibliotekarskim društvom Srbije i okupio je više od 100 učesnika iz cele Srbije.
Školske biblioteke su važne u formiranju čitalačkog
ukusa i ljubavi prema knjizi kod učenika i pre svega zbog toga neophodna su bolja kadrovska rešenja i
opremljenost, više prostora, aktuelnih naslova i primeraka knjiga, saglasni su
učesnici savetovanja.
“Osnovni problem u biblioteci škole “Vladislav Petković Dis” u Zablaću je nedostatak prostora. To je prostorija od samo 12 kvadrata i trenutno ne postoji bolje rešenje. Što se tiče bibliotečkog fonda, tu smo prilično zadovoljni, naravno da uvek može bolje, da treba više novca izdvojiti za aktuelna izdanja, ali je biblioteka zaista dobro orpemljena i što je vrlo važno u okviru biblioteke radi bibliotečka sekcija tako da imamo jako puno aktivnosti i sarađujemo vrlo lepo sa Gradskom bibliotekom iz Čačka”, kaže profesrka srpskog jezika i književnosti i bibliotekarka Zorica Đaković.
Analizirajući stanje u školskim bibliotekama u Srbiji
u poslednjih deset godina sa posebnim osvrtom na Moravički okrug, bibliotekarka
Dubravka Ilić navodi da je ono
promenljivo, od izuzetno lošeg do veoma dobrog. Navodi da se od nadležnih
ministarstva prosvete i kulture očekuju sistematska rešenja kako bi status
školskih bilioteka i bibliotekara bio unapređen.
„Uočili smo da je stanje veoma promenljivo od dobrog ka onom kojeg možemo okarakterisati kao veoma loše, ali i veoma dobro. Dakle, skala je od nule pa do beskonačno. Nijendog trenutka ne treba biti pesimista. Očekujemo da će u saradnji ministartva prosvete i ministarstva kulture sisitemski biti preduzete mere koje će ostavriti težnje i matičnih službi i Narodne biblioteke Srbije i samih bibliotekara, da njihov status bude mnogo bolji, stalan u školskim bibliotekama i samim tim da im bude omogućena edukacija, primena novih tehnoloških mera, tehnoloških alata, i naravno da školsko bibliotekarstvo u stručnom i kreativnom pogeldu bude tamo gde bi trebalo da je već u 21. veku”, navodi Dubravka Ilić koja je rukovodilac matične službe u Gradskoj biblioteci “Vladislav Petković Dis”.
Naglašeno je da su školske biblioteke u nezavidnom
položaju jer su u nadležnosti dva ministarstva. Ministarstvo kulture pruža
stručnu pomoć, nadzor i upustva kako treba raditi.
„Ali s druge strane, ministarstvo prosvete odnosno same škole su nadležne za sve ostale poslove uključujući i kadrovska rešenja, što najčešće nije dobro urađeno jer imamo često smene zaposlenih u školskim bibliotekama ili veliki broj zaposlenih koji imaju po pet ili deset posto svog radnog vremena u školskoj biblioteci što naravno onemogućava dugoročan razvoj i kvalitetan rad tih školskih biblioteka.To je sa naše pozicije matične biblioteke za Moravički okrug trenutno najveći problem koji ove biblioteke imaju”, ističe direktor Gradske biblioteke “Vladislav Petković Dis” u Čačku Bogdan Trifunović.
“Želim da kažem da je danas posao školskog bibliotekara izuzetno važan i zančajan međutim nedovoljno priznat i nedovoljno vidljiv. Osnovni problem rada školskog bibliotekara je što na mestu jednog školskog bibliotekara radi više osoba koje dopunjavaju normu pa je tu veliki problem za priznavanje naše profesije koja nije dovoljno priznata niti vidljiva. Mi podstičemo kreativnost učenika, školske projekte u kojima učestvuju i nastavnici i učenici i koji se podstiču da u obrzovno vaspitnom sistemu na jedan drugi način bez ocenjivanja prikažu šta su naučili i šta znaju”, objašnjava bibliotekarka iz Užica, članica Upravnog odbora Društva školskih biblioteka Srbije Mirjana Radovanović Pejović.
Na savetovanju su izlagali i predstavnici Narodne
biblioteke Srbije, kao i Školske uprave MUO. Skup je održan kao uvertira za 16. Međunarodnu
konferenciju Bibliotekarskog društva Srbije
koja kao osnovnu temu ima “Male
biblioteke u velikom dijalogu za promene”.