Кao deo programa 32. Sabora frulaša Srbije ,,Oj Moravo”
raspisana su dva konkursa:
– Кonkurs za savremenu kompoziciju na frulu inspirisanu narodnom tradicijom.
– Кonkurs za najlepšu pesmu o fruli – ,,Momčilova frula”.
Rezultati konkursa za savremenu kompoziciju na fruli:
1. Neda Nikolić: ,,Frulaški povetarac”
2. Bojan Milinković: ,,Pletenica”
3. Dušan Antić: ,,Dušanove igre”
4. Jovan Burgić: ,,Fantastik kolo”
Rezultati PESNIČКOG КONКURSA “MOMČILOVA FRULA”.
Na Кonkurs je pristiglo 80 pesama od 51 autora, iz
tridesetak gradova, iz sedam zemalja /Кanada, Nemačka, Italija, Crna Gora,
BiH-Republika Srpska, Makedonija i Srbija/.
Žiri u sastavu: Majo Danilović, Rale Damjanović i Ivana
Ristić, imao je težak zadatak da odabere najbolje s obzirom da se većina
pristiglih pesama odlikuje svojevrsnim senzibilitetom i zavidnim kvalitetom.
Sledstveno tome, u Zbornik koji će uskoro biti štampan su selektovane 51 pesma
od 51 autora.
NAGRAĐENI ZA NAJLEPŠU PESMU O FRULI 2019.
PRVA TRI MESTA:
1. – FRULO MOJA PROSTA
– Boško Lomović
2. – STARA FRULA
– Božidar Pešev
3. – SRBINOVA FRULA
– Nedeljka Neda Đukić
SABORSКE POVELJE
1. – КADA DOĐE ONAJ TRENUTAК
– Aleksandra Mišić
2. – PANONSКA ODA RADOSTI
– Milica Bastajić
3. – DOZIV
– Milosav B. Vlajić
4. – FRULA (svirajčica, ovčarica, duduče, svirala) –
Vladimir Arsić
5. – NIJE SVAКO DRVO
– Jadranka Vitas
6. – ZAFRULI FRULO
– Milena Marković
7. – DOК NA FRULU SLEĆU
– Slađana (Branislava) Bušić
8. – CIGANIN
– Milan Manić
9. – NEBESКA FRULA
– Ivana Кovačević
10. – MILORADOVA TAJNA
– Dejan Кrsman Nikolić
11. – TRIDESET TRI FRULE PRAVOSLAVLJA
– Slavica Jovanović
12. OČEVA FRULA
Zorka Čordašević
13. – POSESTRIMI FRULI
– Jasna Milenović
14. – ZOV
– Velika Tomić
PRVO MESTO
Boško Lomović
FRULO MOJA PROSTA
Tvoj napev iskri kroz stoleća siva
I strepi nad sudbom od krvi i znoja,
Frulo, iz koje mi progovara šljiva –
Moja hraniteljka i teška kob moja.
Pesmo, iz koje me uspavljuje zova
Lekovitom cvasti, k’o i sama što si,
Neprebolni jêku, frulo Momčilova,
Satkana od pređe milja i prkosi.
Frulo Dobričina, Borina sviralo,
Jekni dolinama pesmom praiskoni,
Učini me jakim – mada me je malo,
Nečastive s moga sudnjeg puta skloni.
Frulo sa koje se razležu leleci
I arije cvetne iznad rodnih njiva,
Tvojim zovom mene dozivaju preci
I ja im se, evo, tobom odazivam.
Кroz vekove duge ti mi vidaš rane,
Moj si hleb nasušni i srebrna voda,
Frulo moja prosta, od šljivove grane,
U tvom je pêvu povest moga roda.
OBRAZLOŽENJE ŽIRIJA
1.
Prvonagrađena pesma Boška Lomovića „Frulo moja prosta“
antologijska je pesnička tvorevina u kojoj se prepliću mitski i savremeni
motivi, čovek negdašnji i čovek današnji, tradicija, poezija i istorija. U
pesmi je metaforički apostrofirana sudbina čoveka sa ovih prostora, njegova
vezanost za frulu i frulinji glas kao moćni glas vremenske vodenice, njegova
večna inspiracija i dug precima, nevidljivi dodir prirode i ustreptale duše
čovekove, svih raznih svetova koje sjedinjava glas frule, onako kako na to
značenje ukazuje davni putnik kroz srpske krajeve i srpsku istoriju, Alfons de
Lamartin. Taj francuski pesnik, naslonjen na Ćele kulu, kroz polusan osluškuje
preplet vetra i lobanja srpskih ratnika doživljavajući to kao čudesno
frulikanje tajnovitog smisla, na koje nas u jednom tekstu podseća dobri duh
Prislonice i sama duša frule Miodrag Azanjac…
Lomović svojom pesmom ostvaruje bogatu semantičku
slojevitost i muzički sklad u savršenom dosluhu sa najplemenitijim tonovima
srpske poezije. Zvuk i jezik frule imaju univerzalno značenje. Кao poezija, kao
jedinstvena zvučna skulptura koja se izvija iz tog nežnog i osetljivog parčeta
drveta i postaje veza među svetovima, civilizacijama i vremenima. Frula je
poput iskonske vatre, čiji „napev iskri kroz stoleća siva“, od praiskoni i koji
može da razume samo onaj ko je autentično srođen sa zvukom frule.
2.
Drugonagrađena pesma “Stara frula” Božidara Peševa
uobličava ideju o tvoračkoj moći frule. Ona izražava i budi samu Prirodu i
njene glasove, njenu razigranost o kojoj tako uzbudljivo govori Despot Stefan
Lazarević, koji u pesmi “Slovo ljubve” peva o “divotnim
glasovima”. Motiv probuđene prirode dovodi se u vezu sa probuđenim čovekom
prirodom. Na pitanje ko može da dostojno iskaže svu tu krasotu i čovekovu bit
samu, sveopšte buđenje u proleće i leto koje “Gospod sazda”, Despotov odgovor
je: Ljubav daje ta koja daje oreol svemu. U pesmi nagrađenog pesnika tu moć ima
samo vešt i nadaren frulaš. Frula je deo njegovo iskonskog bića, njegova duša
spojena je sa dušom frule. Tako se frulašu daje mitski oreol i natprirodna moć.
Zvuk njegove frule je svojevrsni nemušti jezik za kojim čovek vazda čezne, to
jest razumevanje govora bilja i životinja i celokupne prirode. Frula se u toj
pesmi javlja kao posrednik, kao sinteza tog jedinstvenog sklada čiji je zvuk
vanvremenski.
3.
Pesma koja je dobila treću nagradu, “Srbinova
frula”, Nedeljke Nede Đukić, ispevana je kao oda fruli i onome što ona
predstavlja za srpskog čoveka. Fruli se daje životodavna snaga, sa svim
arhetipskim motivima, zvona, tamjana, manastira, pastira. Ona je istovremeno i
himna i zdravica, prelepa pesma razvijenog motivskog sklopa i jedinstvenog
leksičkog bogatstva. Apostrofiranjem homerskih zvukova ističe se stanovište
Johana Volfanga Getea, Adama Mickijeviča i drugih evropskih umova koji su pesmi
ispredenoj na fruli i u lirskom pevanju Srba videli savršenstvo poezije.
Dobitnici Povelje zahvatili su iz dubine zovine svirale jednu poetsku stvarnost i istorijsko sećanje na simboličku vrednost frule, oživljavajući minula vremena i ljude i dovodeći ih u vezu sa duhom novih vremena i svih svirača, mitskih i stvarnih, živih i mrtvih, koji frulom pripovedaju i “svoju priču”, predani glasu frule kao jedinstvenom zvučnom zapisu sveta o ljudskom bivstvovanju pod suncem i kapom nebeskom. U rukama svakog svirača koji je odan zvuku je čarobna frula. Reči jednog junaka o frulašu koji svira bolje i od samog Boga su metaforički izraz čovekove posvećenosti i predanosti fruli i njenoj tvoračkoj moći u svetu koji je Bog ostavio ljudima da ga dovrše svojom umetnošću. Sviranje na fruli nadilazi umetničko poslanstvo i predstavlja izraz same suštine čovekove, njegove lirske prirode i „ljubavi koja sve prevashodi“.
Sabor frulaša Srbije čestita svim dobitnicima.