Samo svi ljudi znaju sve stvari. Zato je važno da Amerikanci čuju Kineze, da Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju Francuze, da Francuzi čuju Engleze i da se dogovore kako da se bore protiv „kuge 21. veka”
Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere… U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture.
Nekada davno neko je rekao da je „prost narod mudriji, zato što je mudar samo onoliko koliko mu treba”! Ove godine cela naša planeta mudruje da dokuči šta nas je ovo snašlo, ovo nazvano „virus korona ”, pa prezvano „kovid 19”, pa „kuga 21. veka”, a sve spakovano u strahotnu reč „pandemija”. Nadmudrujemo se, a ona naplaćuje naše mudrovanje stotinama hiljada mrtvih, kaže pesnik Ljubivoje Ršumović, odgovarajući na naše pitanje kako podnosi tzv. novu normalnost.
– Tera nas da budemo dobrovoljni uhapšenici, da robijamo i usput nešto kao radimo, stvaramo, da zaboravimo da robijamo na pravdi boga, nevini. Uglavnom nevini. Uteruje nam strah u kosti, jer nije još završila svoj zločinački posao, a ne znamo iza kojeg ugla će nas sačekati i dokazniti, dokazujući da joj nismo dorasli. Ne vredi narodu da mudruje, ali i ne brani mu niko da pokuša da shvati šta se događa – naglašava ovaj poznati autor i dodaje:
– Šta smo mi, mislim na narod, nego voda koja ne može da se odupre Zemljinoj teži. Tih 70 odsto vode u našem telu vuče nas nizbrdo. Gledam na televiziji kolonu vozila dugu stotinama kilometara, nije krenula iz Pariza „uzbrdo”, ka Severnom polu, snegu i ledu, nego „nizbrdo”, ka jugu, ka toploti, ka Provansi, ka spasonosnom zelenilu. Kod nas se raseljena sela ponovo naseljavaju, narod beži iz grada, „dole”, u detinjstvo, u babin i dedin zagrljaj. Cene vikendica oko Beograda vrtoglavo rastu. Narod poslednjim parama kupuje čistiju vodu, čistiju zemlju, čistiji vazduh, zdrave šume i plemenite pejzaže.
„Kao što Dunav-voda ima Beljaricu, gde može da se razlije kad nadođe, da ne potopi Beograd, tako i narodi traže prostor da se razliju, prostore sa starim običajima, sa belim lukom, i gde je Sunce (čitaj: vitamin De) najverniji gost. Ko ima dedu i babu u planini – taj je bogat, a ne onaj ko ima dolare i evre u banci”, poručuje u ovim danima Ršumović.
Prema njegovim rečima, narod u panici olako postaje – rulja:
– Pacovi atavistički osete da brod ima rupu, da će potonuti, i beže u rulji, skaču u vodu, nadajući se, nihilistički, da i more ima rupu, kroz koju će voda morska iscuriti. Svojim bekstvom daju znak kapetanu da učini nešto. Ako uspe – spasao je i one mudrije pacove i mornare. Ako ne uspe – kapetan će, svakako, potonuti sa brodom. Osim ako se taj brod ne zove Titanik!
Naš sagovornik naglašava da je ova pandemija samo još jedna od rupa na civilizacijskom brodu, koji je više puta tonuo, a još češće bio pred potonućem, pa je, zahvaljujući svojstvu vode da pomaže plovilima i plivačima, uvek dobijao novu šansu za opstanak.
– Mudri narod priča da više ne veruje nikome. Priča, da se ne urekne. Naravno da će postupiti onako kako misli da je najbolje. Verovaće da je učinio sve što je mogao, pa će „dole” u zemlju ići zadovoljniji. Čitulje su nam sve punije zadovoljnih lica. Glumimo u horor filmu: glumci su – narod i nenarod. Režija – nadnarod! Žanr: tragikomedija, sa maskenbalom i gozbom na kojoj je glavno jelo „salata od inata”! Pozitivci su pozitivci, a negativci koronarno-vaskularni bolesnici – navodi Ljubivoje Ršumović.
Kad se uozbiljimo, dodaje, shvatićemo da je u borbi protiv virusa korona najefikasniji lek lukova voda, kojom su se „zemanle” lečili stari Sloveni, kad su pripitomili beli luk.
– Uvek se u ovakvim situacijama setim reči svog oca Mihaila, koji je imao uzrečicu: „Nije Jedan da narodu sudi. Pravdu ima narod, a ne ljudi!” Prevedeno na moj sholastički jezik, jezik čoveka školske, a ne ulične mudrosti, to znači: samo svi ljudi znaju sve stvari. Zato je važno da Amerikanci čuju Kineze, da Kinezi čuju Ruse, da Rusi čuju Francuze, da Francuzi čuju Engleze i da se dogovore kako da se bore protiv „kuge 21. veka”! A ne da Nemci „krše” pravila Svetske zdravstvene organizacije, izvrše autopsiju jednog pacijenta, upokojenog od korone, i pronađu da je čovek umro od bakterije, koja mu je zgrušala krv u arterijama i venama. Dakle, bakterija je uradila nešto što radi i virus korona. Zdravstvena organizacija preti da će kazniti Nemce za prekršaj. Da li je ovo novinarska patka ili istina, ja ne znam. Ali, deluje istinito, što znači moguće – kaže Ršumović.
Naglašava da je narod uplašen.
– Ljudi umiru, a na televiziji pevaju polugole pevačice i poluzgodni pevači, trešte talambasi, vrište voditeljke i davitelji, pardon – voditelji. Javljaju da niko ne može da skine sa ekrana skandalozne farme i rijaliti gluposti. Glumci se snebivaju, ali priznaju da imaju sve manje posla. Njih bar puštaju da to kažu, a ostali radni narod, koji takođe ostaje bez posla i bez šansi da nekako preživi ovo zatvoreništvo, teše šarenim lažama – dodaje naš sagovornik.
– Narod je uplašen. Prave ga ludim, terajući ga da se raduje vakcini, koja ne postoji, jer se još nije iskrčkala u laboratorijama. A i kad se iskrčka, srpski narod, taj „faktor rizika i nestabilnosti na zapadnom Balkanu”, neće je dobiti. Ili hoće, kad se zadovolji sedam-osam milijardi drugog naroda na planeti. I ja sam uplašen. Više za svoje pleme nego za sebe. A u strahu su velike oči, pa sam možda ponešto i preuveličao. Ali, morao sam. U samoobmani i samoodbrani – kaže na kraju Ljubivoje Ršumović.