Dane posvećene Dostojevskom i velikom jubileju ‒ dva veka od njegovog
rođenja, Gradska biblioteka započela je dvema izložbama u sredu, a
nastavila promocijom zbornika „Dostojevski: pisac i Pravoslavljeˮ u
petak, 12. novembra. U programu su učestvovali priređivač publikacije
Nikola Marinović i pravoslavni publicista Vladimir Medenica.
Zbornik je treće izdanje koje je objavljeno prošle godine i od prethodna
dva se razlikuje po naslovu, a izdavač je Catena Mundi. Publikacija
sadrži dvadeset tekstova iz pera autora iz Rusije i Srbije koji su
napisani iz perspektive Pravoslavlja. Neki od radova se baš ovde
pojavljuju prvi put sa prevodom na srpski jezik i svojevrsni su vodič
za sve koje interesuje proučavanje velikog ruskog pisca. Na stranicama
knjige se otvaraju mnoga pitanja o bitisanju čoveka u savremenom
trenutku.
Priređivač zbornika Nikola Marinković, književni kritičar, istraživač i
esejista je u uvodu istakao važnost sagledavanja lika i dela
Dostojevskog iz ugla pravoslavne vere. On je kazao da je jedno ovakvo
štivo nedostajalo godinima zato što utemeljena hrišćanska književna
kritika i publicistika nije bila dovoljno zastupljena u srpskoj
književnosti. „Dostojevski je na izvestan način utemeljio srž
svetonazora. Nepravedno i dugo je zanemarivan njegov religiozni pogled
na svet bez koga se suštinski i ne može tumačiti književni put kojim je
krenuo apostol pravoslavnog realizma”, rekao je Marinković.
Autor jednog od tekstova iz zbornika Vladimir Medenica, filozof,
publicista i vlasnik izdavačke kuće „Logos” je u nadahnutom izlaganju
govorio o snazi misli Dostojevskog, njegovom dubokom poniranju u ljudsku
dušu, svim porocima koje izbijaju tako snažno iz palog čoveka. On je
između ostalog kazao: „Čitav život je komešanje i patnja, zato imamo
ogledalo, a imamo i uzore. Pravoslavlje u delu Dostojevskog je dalo
jednu novu dimenziju u sagledavnju života, to je svetlo u tami. Čak i u
čoveku koji je ogrehovljen, ako se pokaje počinje da se oseća miris
lepog, ali kakva je ta lepota – to je Hristova lepota kojom se jedino
može spasiti svet.ˮ
Pisca koji je započeo novu eru u književnosti, kao i izazove koje je
svojim delima uputio svakoj mislećoj ličnosti gosti su uspeli da
približe svojim izlaganjima, a potom da i odgonetnu neodgonetljivo
inspirisani zanimljivim pitanjima iz publike. Program je vodila
bibliotekar Marina Belić.